Zbir psihičkih i fizičkih osobina, koje se prenose od predaka na potomke, tok nasleđivanje predstavlja mehanizam prenošenja.U svakidašnjem govoru razlikuje se nasledjivanje osobina vezanih za oplodne ćelije (semeglavac i jajašce) i nasleđivanje vezano za životnu sredinu na njen uticaj i razvoj.Ta dva vida nasleđivanja ostvaruju fenotip jedinke.
Oplodne ćelije poseduju stalan broj hromozoma. Svaki hromozom nosi u sebi beskonačan broj gena od kojih svaki određuje neku osobinu npr. (plave oči, kovrdžava kosa, oblik usta).Za svaki gen vezan tačno određen oblik, ne postoji dva slična gena u 23 hromozoma.Suprotno tome oplođeno jaje, zatim embrion nastaje sjedinjavanjem dva po dva hromozoma semeglavca i ovocita, te geni jedni drugom odgovaraju čas su potpuno jednaki ( monozigotizam) čas nešto različiti (heterozigotizam).Osobinu koju nosi jedan gen, ponekad je jačeg uticaja od onoga koji nosi njegov homolog.Od njega zavisi osobina ili mana.Nasledno prenošenje mnogo je složenije jer jedan gen, čak i kad je dominantan može da utiče samo ako se sjedini sa drugim genom svog hromozoma te za vreme posebne pojave (crossing over)-spajanje.
Mogu promeniti nestanak gena ili izmene jednog gena, mogu se naglo pojaviti kod neke osobe, mada ne potiču iz nasledne baštine.Tu su mutacije čiji su nam izvesni uzroci poznati (Rö zraci).Nasledne bolesti nastaju usled oštećenja gameta, a ne oštećenja jajašca, zametka ili začetka koje predstavljaju kongenitalne a ne nasledne bolesti.
Izvesne bolesti krvi imaju naslednu podlogu kao i neki kožni oboljenja, izvesne forme epilepsije.Zatim alergijska podloga za astmu, ekcem,Kvinkeov edem, gihtična podloga zatim skolonost infektivnim bolestima.
