Antioksidansi su materije koje sprečavaju reakcije oksidacije u organizmu neutrališući slobodne radikale. Namera ovog članka je ukratko objasniti šta su to slobodni radikali, kakve su to molekule i zbog čega mogu da budu štetne i opasne po organizam.
Ljudski organizam sastavljen je iz biliona ćelija različitih tipova a svaka ćelija je sastavljena od različitih tipova molekula koje se sastoje od jednog ili više atoma vezanih hemijskim vezama.
Atomi se sastoje od jezgra u kome se nalaze protoni i neutroni i omotača u kome se nalaze elektroni. Elektroni kruže oko jezgra sačinjavajući omotač i oni su ti koji stupaju u hemijske reakcije. Omotača po kojima kruže elektroni može da bude više u zavisnosti od tipa atoma odnosno broja njegovih elektrona. Omotač koji je najbliži jezgru sadrži dva elektrona, naredni omotač se popunjava sa osam itd.
Najvažnije strukturno svojstvo atoma za određivanje njegovog hemijskog ponašanje je broj elektrona u njegovom vanjskom omotaču (omotaču koji je najudaljeniji od jezgra). One materije čije molekule se sastoje od atoma čiji je vanjski omotač popunjen u potpunosti elektronima nastoje da ne ulaze u hemijske reakcije i nazivaju se inertnim materijama. Zbog toga što svaki atom teži da dospe u stanje maksimalne stabilnosti atomi pokušavaju da popune svoj vanjski omotač ili predavanjem/primanjem elektrona da bi popunili ili ispraznili svoj vanjski omotač, ili pak deljenjem elektrona spajajući se sa drugim atomima sa kojima dele elektrone i na taj način popunjavaju vanjski omotač.
Normalne veze među atomima ne formiraju se na način da molekule koje formiraju ostanu sa neparnim brojem elektrona. Slobodni radikali su upravo takve molekule sa neparnim brojem elektrona i odlikuju se izuzetnom hemijskom nestabilnošću. Zbog nastojanja da postanu stabilni oni stupaju brzo u reakcije sa drugim molekulima pokušavajući da dobiju odnosno zarobe nedostajući elektron. Kada napadnuta molekula izgubi svoj elektron i ona sama postaje slobodni radikal i dolazi do lančane reakcije koja se širi. Kada se takav proces započne može da rezultira oštećenjima žive ćelije koja se sastoji od takvih molekula.
Slobodni radikali mogu nastati kao rezultat normalnih metaboličkih procesa u organizmu. Nekada ih čak i proizvodi imuni sistem organizma kako bi se borio protiv virusa i infekcija. Takođe uticaji životne sredine mogu mnogo da utiču na formiranje slobodnih radikala, naprimer radijacija, zagađenje, duvanski dim itd. Takođe je važno pomenuti da se štete nastale delovanjem slobodnih radikala akumuliraju sa godinama starenja. U normalnim uslovima naš organizam može da se bori sa slobodnim radikalima a materije koje za tu borbu koristi su antioksidansi. To su materije koje se odlikuju svojstvom da molekulama koje su slobodni radikali mogu da predaju nedostajući elektron bez mogućnosti da se time same pretvore u slobodne radikale. Dakle ukoliko organizam ima stalno na raspolaganju dovoljno antioksidanata on će uspevati uspešno da se nosi sa pojavama slobodnih radikala koje će uvek na vreme moći da neutrališe kada za to dobije signal od imunog sistema. Takve materije su vitamini koji se najviše nalaze u voću i povrću, kao i karotenoidi i flavonoidi. Zavisno od toga da li su rastvorljivi u vodi ili u mastima postoje antioksidansi koji štite unutrašnjost ćelija od delovanja slobodnih radikala (vodeni deo) i oni koji štite masne delove ćelija (ćelijske membrane). U antioksidanse topive u vodi spadaju vitamin C ili karotenoidi, dok su antioksidansi rastvorivi u mastima Vitamin E ili flavonoidi. Važno je primetiti da su kako vitamini tako i karotenoidi i flavonoidi materije koje se u najvećoj meri nalaze u voću i povrću. Osim svoje antioksidacijske uloge da neutrališu delovanje slobodnih radikala imaju još niz važnih uloga u organizmu, u stvaranju i obnavljanju nekih ćelija ili enzima itd. Sve ovo pokazuje koliko koristi za ljudski organizam može da ima poštovanje preporuke vodećih svetskih zdravstvenih organizacija o unosu 5-9 porcija različitog voća i povrća svakodnevno. Ukoliko iz bilo kojih razloga ne uzimate dovoljne količine voća i povrća ili to činite ali jedući uglavnom istih nekoliko vrsta voća i povrća dodaci ishrani na bazi antioksidanata mogu da vam pomognu da svom organizmu pružite adekvatnu zaštitu kao prevenciju od potencijalnog razvoja bolesti koje nedostatak antioksidanata u organizmu može da izazove.
