Stres je odgovor organizma što doživljava kao napad, opterećenje, opasnost, iscrpljenost gde fali energija.To je ustvari alarm za deo mozga-hipotalamus, koji preko svojih posrednika šalje poruku hipofizi da ubrza produkciju hormona koji pojačava rad drugih endokrinih žlezda.Aktivacijom hipofize i nadbubrežne žlezde pojačano proizvodi hormoni stresa adrenalin i kortizol.Stres je biološka sudbina i sinonim modernog doba čoveka.Razlikuje se dve vrste stresa: sa pozitivnim i negativnim efektima na mentalno i fizičko zdravlje organizma.
Stres sa pozitivnim efektom naziva se eustres sa stimulativnom dejstvom.Pozitivno utiče na osobu, povećava se radni učinak, veća je kreativnost i motivacija.
Negativan stres je distres, štetan i otežava funkciju osobe.Nastaje anksioznost, razdražljivost, iscrpljenost, bezvoljnost i depresija.
Tok i ishod stresa zavisi od:intenziteta stresnih uzroka, uspešnost sačuvanja sa stresnim uzrocima, psihološke i socijalne pomoći.
Izvori stresa
-najveći uzrok stresa je briga jer često brinemo o bitnim i nebitnim stvarima koji prelaze u hroničnu zabrinutost.
–bes je negativna emocija usled vredjanja, odbijanja i uvek ga prati osveta na ofanzivan način.
–poricanje leži u samom jezgru stresa, nesreće i psihosomatskih bolesti, nagomilava se u psihi a telo ga ispoljava.Poricanje pokreće glavobolju, nesanicu, izlive besa, probleme u varenju, depresiju.
–nedovršen rad može izazvati stres jer gubite svoj duševni mir, zato što posao nije do kraja dovršen.
–strah od neuspeha se manifestuje kroz brigu i zabrinutost.Tu leži perfekcionizam-upoznati sebe i prepoznati ovu sklonost i zamenuti je realnijom slikom, bića koja nije savršena.
–smisao i svrha-ljudi koji nemaju jasnih ciljeva tj.odsustvo zadovoljstva, motivacije, interesovanje, šablonski način života bez smisla, svrhe.Osećaju usamljenost, prazninu, apatični su i depresivni.
Dugotrajan stres dovodi do sledećih simptoma: ubrzan puls, znojenje, plitko disanje, drhtanje, glavobolja, slaba koncentracija, poremećaj spavanja, bes, briga, strah, panika, potištenost, poremećaj varenja, plačljivost, dijabetes, gojaznost, srčana oboljenja.Stres je pokretač bolesti-usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom unutrašnjih i spoljašnjih činilaca.Oni imaju zbirni naziv Stresor što ispoljava agresivno dejstvo na organizam, koji odgovara na reakciju stresa svojom odbrambenom sistemom.Reakcija stresa je neuron-endokrini karakter, to je skup simptoma koji ima adaptacioni naziv ili Šeljeov sindrom.
Faze stresa
-faza alarma-šoka, kada organizam suočava sa štetnim faktorom
-faza rezistencije-organizam pruža otpor i pokušava da uspostavi ravnotežu
-faza iscrpljenosti-kada je organizam iscrpljen i prepušta štetnom faktoru.
Skriveni signali stresa
Usled naglog smanjenja nivoa stresa u organizmu nastaju razne promene: jaka glavobolja, bol u stomaku, nervoza, noćni košmar, nesanica, svrab kože, pojačanje alergijskih reakcija, uznemirenost, napetost, razdražljivost, bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba), nesvesna radnja noću prilikom spavanja zbog nemogućnosti svesne kontrole.
Faktori stresa
*psihološki faktori, odgovornost, stanje neprirodne tenzije, medjuljudski odnosi
*buka-vibracija
*toplota-hladnoća
Ljudski organizam odgovara na faktore stresa pomoću nervnog sistema i hormona.
Lečenje:
Utvrditi uzrok stresa, zatim izbegavati kad god je to moguće, primeniti tehnike u savladavanju stresa, adekvatna ishrana, aromaterapija, masaža vrata i ramena sa biljnim uljima.Veliku ulogu igra meditacija-osećanje smirenosti, opuštanje pomoću akupresure.Stručno lice kao savetnik, psihoterapeut, fizičke vežbe-refleksoterapija, joga, kontrola stresa disanjem, mišićna relaksacija, autogeni trening, primena autosugestije i autohipnoze.
