Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve viruse, bakterije, gljivice i izmenjene, prekancerozne ćelije sprečiti da naškode zdravlju. U tu svrhu organizam svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.
Iz tog razloga mora imati dovoljno supstanci koje na njega najviše utiču. A to su vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožđe i selen, omega-3 linolenska kiselina…
Rizik godina
Kao i većina drugih funkcija organizma, imuni sistem takođe slabi sa starošću. A jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu pažnju treba da obrate na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajuće količine antioksidantnih vitamina.
Za očuvanje imunog sistema veoma je važan vitamin E. Nalazi se u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Velike koncentracije vitamina C u krvi su neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od uzrasta, pušačkog „staža“ i načina života, dnevno je potrebno uneti od 200 do 500 miligrama. Najviše ga ima u svežem voću i povrću, posebno u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusima, jagodama, lubenici. Karotenoidi iz crvenog i narandžastog povrća i voća utiču na funkciju – limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih odbrambenih ćelija.
Crni i zeleni čaj bogatiji su antioksidansima od bilo kog voća. Potvrđeno je da zeleni čaj, koji sadrži antimikrobni agens, odlično deluje na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom pripremanja kesicu treba više puta potapati u šolju, jer se tako oslobađa pet puta više polifenola. Pečurke takođe sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki. Ali, i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.
Uloga ishrane
U probavnom sistemu nalazi se čak 60 odsto ćelija odbrambenog sistema, pa njegova uloga zavisi od stanja crevne flore. Jogurt i ostali probiotski napici sadrže bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) koje utiču na tzv. pozitivan imunološki odgovor. Naime, one se nalaze na vrhovima crevnih ćelija i doprinose smanjenju uticaja nutritivnih alergena i opštem poboljšanju imunološkog statusa. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te tako organizam u kasnijem periodu postaje podložniji bolesti. Zbog toga nije dobro olako ih koristiti za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je da se to učini uz čašu jogurta.
Odavno je poznat dobar učinak polinezasićenih masnih kiselina na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, u poslednje vreme ima sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline utiču i na imuni sistem. Omega-3 kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos se može povećati češćim korišćenjem morske ribe (naročito lososa, sardine, haringe, tune), sira od soje (tofu), badema, oraha, biljnih ulja od semena lana, bundeve, repice i konoplje.
Rizik od infekcije povećava čak i blagi nedostatak cinka u organizmu. Ovaj mineral veoma je važan za stvaranje antitela i razvoj belih krvnih zrnaca – ćelija imuniteta, koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene. Sto grama posne junetine obezbeđuje oko 30 posto dnevnih potreba za cinkom. Sadrže ga i grašak, pasulj, semenke bundeve, ostrige, sir, jaja, džigerica, crni hleb, pšenične klice.
Svakodnevno u ishrani treba da budu zastupljeni beli i crni luk. Da bi se povećala količina odbrambenih materija, beli luk se očisti i ostavi na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili dodavanja u salatu. Svakog dana trebalo bi pojesti bar jedan limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, blitvu, zelenu salatu, kelj). Poželjne su i namirnice bogate fitohemikalijama – paradajz, brokoli, karfiol, prokelj.
Kalorije po meri
Na rad odbrambenog sistema organizma utiče i broj kalorija unetih u toku dana. Stoga je za dobar imunitet važno umereno uzimanje hrane. Uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgajanim sirovinama čini osnov pravilne ishrane. Industrijski prerađene namirnice i one koje sadrže više konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina, opterećuju organizam i mogu loše uticati na imuni sistem. Potvrđeno je, između ostalog, da teški metali, kao što su kadmijum, olovo i živa, deluju imunosupresivno (ograničavajuće).
Promeniti loše navike
O načinu života takođe se mora voditi računa. Organizmu je neophodno dovoljno sati noćnog sna i fizička aktivnost. To podrazumeva umereno vežbanje na svežem vazduhu najmanje pola sata dnevno, pet puta nedeljno. Preporučuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takođe je dobro za imuni sistem, dok je preterano izlaganje sunčevim zracima, kao i svaki drugi stres, izuzetno nepovoljno.
