Ponekad nastaje prilika da nam se jede nešto, medjutim nismo ni gladni.Emocije mogu biti okidači želja za hranom.Jedemo iz dosade, kada se radujemo, ili smo besni.Takva osećanja ispunjavamo sa jelom.To nam može i naškoditi ako često uzimamo neku hranu bez potrebe.Može da nam poremeti telesnu težinu, plan mršavljenja ili da ugrožava zdravlje.Često se uzima neka vrsta grickalica ako je pri ruci na vidnom mestu.Dogadja se i da dodje kućna poseta, pa prilikom razgovora neku hranu uzimate što ne možete odoliti.Popodnevni umor može da odvuče pažnju za slatkišima.Tada je najbolje da popijete čašu vode ili kafu.Može biti da je vreme za ručak a nismo gladni.Sednemo za stolom jer časovnik pokazuje da je vreme da se jede.Mnoge od nas su roditelji naterali da se sve pojede iz tanjira.Ta navika ostaje i u odraslo doba, to je tzv.sy. „čistog tanjira“.Tada se pojede više nego što je potrebno.Potreba za hranom je interakcija izmedju psihičkih-bioloških signala i okoline.U hrani se nalazi energija koji je neophodan za život i bez nje se ne može živeti.Biološki signali šalju poruku da smo gladni, koji zavisi od nivoa hormona insulina i leptina.Kada se pojede više, nivo tih hormona poraste i mozak registruje, da treba prestati sa jelom.Psihološki signali-neuroni emituju hemijske signale, koje nas čine srećnim i zato i dalje uzimamo po koji zalogaj.Povećan unos ugljenih hidrata izaziva pospanost, dok hrana bogata belančevinama čini aktivnost, vitalnost organizma.Zato treba kombinovati ove vrste hrane u toku dana da ishrana bude zdrava, a osoba zadovoljna.
