Razne zasladjivače koriste se za zamenu šećera, to su supstancije dobijene su hemijskim putem Polioli, ili se nalaze u prirodi.Polioli polako i neznatno se iskorišćavaju kroz probavni trakt i imaju znatnu manju energetsku vrednost od šećera.Veštački zasladjivači nemaju kalorijske vrednosti, ne uzrokuju povišenje šećera u krvni i lučenje insulina, pa ih mogu koristiti i dijabetičari.Daju sladak ukus jelu i piću.
Savremen svet zasladjivače deli na: hranljive-sa kilodžulima i nehranljive-bez kilodžula.Postoje zasladjivači koji su štetni po zdravlju, pa ih treba izbegavati.Važno je znati da šećer sadrži po gramu 17 kilodžula, a nehranljivi zasladjivač sadrži zanemarljiv iznos.
Zasladjivač ima dobru osobinu, sladji je od šećera od 200-2000 puta, koristi se u vrlo malim količinama.Mogu se koristiti i zdravi i bolesni ljudi, koji se brinu o svom zdravlju što se tiče unosa energije i nivoa šećera u krvi.Od posebne važnosti je da ne utiče na kvarenje zuba, jer bakterije iz plaka ne mogu razbiti na kiseline.Zasladjivače kod nas se još koriste vrlo skeptično umesto šećera.Mogu se koristiti u bezalkoholnim pićima, kafi, čaju, jogurtu, poslasticama, slatkišima, žvakaćim gumama.Neki zasladjivači nisu stabilni na visoku temperaturu pa ih treba koristiti samo u ohladjenoj hrani.
Dozvoljeni veštački zasladjivači su: saharin, ciklamat, aspartam, kalijum acesulfam, taumatin.Dobra strana im je što imaju nulu kaloriju, da su od zdravstvene koristi, zbog kontrole telesne težine.Dijabetičarima je jedini način da koriste sladak ukus, bez unosa šećera.
Loša strana je debata-polemika oko korišćenja, zbog zdravstvene sigurnosti i oko dopuštene dnevne količine.Zasladjivači mogu biti u obliku; praha, tableta, tečnosti.
Od prirodnih zasladjivača treba istaći iz Južne Amerike Steviju-raste kao divlji džbun u listovima se nalaze glikozidi, fitonutrienata i ulja, B sitosterola.Od glikozida najznačajnija je Steviozid do 300 puta sladja od saharoze, bez kalorijske vrednosti, zatim Rebaudiozid A i C, Dulkozid.Svaki zasladjivač ima karakterističan svoj ukus.Saharin ima blag gorak ukus.Taumatin ima ukus kao lakriz bombone.Mdjusobno se mogu mešati i tako nadopunjuju-popravljaju ukus.Ne sme se koristiti u velikim količinama.
Veštački zasladjivači se ne goje. Važno je istaći jednu šemu:
2 dl čaša vode sa šećerom ima 60 Cal.
2 dl čaša limunada sa zasladjivačem ima 15 Cal
1 kašičica šećera je 5 g sadrži oko 20 Cal
Tablete zasladjivača nema kaloriju.
Neke zasladjivače treba koristiti koji su bezbedni po zdravlju, oni koji su dokazano štetni treba izbegavati.
Zasladjivač Aspartam:
Označen medjunarodnim kodom E951na dozvoljenoj listi je po pravilniku o kvalitetu i uslova upotrebe aditiva u namirnicama, kao bezbedan dodatak za hranu.Medjutim stručno dokazano da je jedan od najopasnijih supstanca, kojoj su ljudi ikada bili izloženi.Razlažući ovaj preparat, ljudska jetra oslobadja toksične materije:
*Aminokiselinu fenilalnin čini 50% zasladjivača, dokazano da utiče na hemiju mozga tako što blokira serotonina (neurotransmisera) zadužen za relaksaciju i opuštanje, i kao posledica se javlja nesanica, loše raspoloženje, depresija.
*Aspartamska kiselina
*Metanol (metil-alkohol, koji može da stvara slepilo).
Duža i stalna upotreba izaziva zujanje u ušima, glavobolju, anoreksiju, depresiju, znojenje, visok krvni pritisak, problem sa disanjem, tumor mozga, tumor pankreasa, rak dojke.
Na namirnicama uvek postoji deklaracija, koju treba pažljivo pročitati u interesu našeg zdravlja.
