Dete od dve godine isto može imati loš dan, kao i svaki drugi čovek.Ispovest jedne mame koja je tako procenila ceo dan svog sina.Dete ustaje oko 9-10 sati nakon 14 sati spavanja.Treba da se presvuče i da se obuče, ali mu se ne svidjaju pantalone a ni džemper.Sada treba da doručkuje naravno nema čipsa za doručak.Ništa mu ne odgovara za doručak zbog čipsove zabrane.Nemirno sedi i teško guta zalogaj od sendviča.Sada neće mleka da pije iz žute čaše već kroz cuclu.Došlo je vreme za igru.Besan je na igračke, počinje da šutira, ništa ga ne interesuje.Započinjemo da crtamo crteže, od besa cepa papir i lomi olovke.Treba da ga ponudim za užinu.Teško ide po malo.Leži na podu i ne zna šta će sa sobom.Ostavim ga, spremam ručak usamljeno sedi i zeva.Sad sam ga obukla za izlazak na svež vazduh, uz moju kontrolu.Napolju slabo igra sa igračkama uvedem ga unutra jer je vreme za ručak.Solidno pojede sve iz tanjira i već zeva.Odnesem ga u krevetac na spavanje.Plače da i ja ostajem snjim, sačekam da zaspi.Odspava dobrih 2 sata, sada je mir u kući i sve može da se poradi.Plačući ustaje bezvoljno i sve počinje iz početka.Sutradan ujutru odmah ćemo ići u prodavnicu za igračke da se razgledamo i da se zadržavamo jer već u kući zna svaki kutak.
