Leto je dobar trenutak da naučite dete da gleda na sat, jer visoke temperature ne dozvoljavaju da po ceo dan bude napolju. To će biti dobra zabava i beg od dosade, ali i veliki uspeh, jer je ovo za decu veoma komplikovana veština. Teško im je da shvate pojam vremena, previše im je apstraktan i „ne vide ga“. Zbunjuje ih to što se polazi od nule a ne od jedinice, kao i način merenja, jer brojevi nisu okrugli (60 sekudni u minutu, 24 sata u danu…). Teško im je i da shvate da postoje satovi sa kazaljkama, digitalni, a nije lako ni da shvate da razmaci između dva borja označavaju ili pet minuta ili ceo sat. Iako već oko pete godine počnu da se interesuju za vreme, većina dece je oko sedme godine zrela da ovu veštinu usvoji, pa ukoliko imate budućeg školarca, evo nekoliko saveta kako da mu pomognete da nauči što brže i lakše. Nemojte insistirati na matematici i računanju, jer dete još nije sposobno to da shvati. Umesto da objašnjavate da, na primer, jedan minut ima 60 sekundi, igrajte se. Možete i sami da napravite sat za vežbanje ili nekoliko njih koji će označavati, na primer, vreme doručka, ručka, večere, odlaska na spavanje…
Govorite rečnikom koje dete može da razume i koristite vremenske odrednice koje već poznaje, koje su deo svakodnevnog funkcionisanja. Pitajte, na primer, „koliko traje crtani film“, ili „koliko dugo spavamo tokom noći“, kako bi dete napravilo razliku između dugotrajnih i kratkotrajnih događaja.
Kada napravite časovnik, razgovarajte o tome šta radite u koje doba dana. Pitajte ga, na primer „kada ruča“, „kada se kupa“ ili „kada kreće u vrtić“. Dnevna rutina je idealan saveznik u savladavanju ove veštine, ali je važno i da dete shvati da se u svakom danu dogodi nešto novo i da upravo dinamika tih događaja zavisi od toga koliko je sati.
Sat možete lako da napravite, na parče kartona zalepite dve kazaljke koje mogu da se pomeraju. Pustite dete da oboji sat, da nacrta brojeve flomasterom i da ga zakači na vidno mesto. Zamolite dete da veliku kazaljku stavi na broj jedan, malu na 12, pa mu kažite da je jedan sat i pitajte šta se u to vreme radi. Većina dece u vrtićima u to vreme ruča, pa kada vam odgovori, nastavite da pomerate kazaljke ponavljajući pitanja. Možda mališan neće moći da ukapira odmah, ali budite strpljivi. Nemojte ništa da forsirate, pogotovo ukoliko dete nije raspoloženo ili je bolesno. Svaki put kada dete obavlja neku rutinu (doručkuje, ruča, večera, ide na spavanje…) pokažite mu koliko je sati. Deca vizuelno pamte, pa će vrlo lako zapamtiti raspored kazaljki i shvatiti pojam vremena. Možete i da mu kupite ručni sat sa likom iz crtaća koji voli, ali je bitno da se brojevi lepo vide. Pitajte ga koliko je sati nekoliko puta tokom dana i obavezno pohvalite njegov tačan odgovor.
Nemojte da ga učite da istovremeno gleda digitalni i analogni sat, jer tek kada savlada klasičan časovnik, pređite na onaj sa brojkama.
