Malo je onih roditelja koji saslušaju, poveruju i razgovaraju sa detetom, kad je u krizi, uznemiren, ili ima neke probleme.Nažalost roditelji su ti, koji blokiraju dečju emociju.To zavisi kako se roditelj oseća u momentu kada im se dete obraća.Uvek u žurbi, umorni, ili zaposleni a dete ostaje razočaran, nervozan, bez utehe.Ne izraženi, potisnuti osećaj nagomilava se i dovede do emocionalnih poremećaja.Ukoliko roditelj još kažnjava detetovu tugu, bes dete postane oprezan sa izražavanjem svojih osećanja i više nikakve emocije ne izražava spontano.
Oceni na licu roditelja kako da se ponaša.Izražavanje svojih osećanja dovodi dete u svom strahu, besu, tuzi i nema načina da se oslobodi energija strvorene raznim emocijama.
Ispred deteta je roditelj kao ogledalo, na njih ugleda, kada retko vidi ili čak ne vidi svoje roditelje da se smeju, da su zadovoljni, uživaju i dobro se slažu.Kod takve dece se razvija mržnja, nepoštovanje, psihosomatska bolest, depresivnost.Kada odrastu nastaje zavisnost od alkohola, nikotina, narkotika.Zanemarena deca skrivaju svoja osećanja tugu, odbačenost.U adolescentno doba ne dopuštaju intimnost ili bliske emocionalne veze.
Zato je važno da roditelj stvori uslov , da dete spontano izražava svoja osećanja, izraženost ljutnje zatim priznavanje, i vrednovanje svojih osećanja.
Roditelj treba da pomogne u izražavanju osećanja na zdrav način, da nadje vremena za odgoj deteta, za razgovor, igru i vaspitanje.
