Pamćenjem nazivamo sposobnost zadržavanja i reprodukcije predstava. Fiziološki se proces pamćenja objašnjava plastičnošću nervnog sistema ona je kod ljudi individualna.
Kod deteta se nervni sistem odlikuje većom plastičnošću, pa su zato i uspomene iz detinjstva najtrajnije.
Utvrdjeno je da pamćenjem raspolaže dete od 6-7 meseci. Opekavši se vrelom vodom, dete od 6 meseci trza ruku i ugleda posle nekoliko dana. To pamćenje je kratkotrajno.
Uglavnom dečje pamćenje se razvija krajem prve godine. U ovoj dobi deca poznaju svoje roditelje i posle 2-3 dana odsustvovanja. Sa godinu i po dana dete poznaje svoje roditelje i posle 10-14 dana. Dvogodišnje dete ih pamti čak i posle mesec-dva. Dečje pamćenje ima izvesne osobine koji ga razlikuje od pamćenja odrasle osobe.
Tu veliku ulogu igra ritam i potreba češćeg ponavljanja i težnja za aktivnim preradjivanjem uspomena, u pravcu koji odgovara njegovim željama. Što se tiče kvantitativnih karakteristika dečjeg pamćenja, kao najvažnija karakteristika je obim pamćenja, to jest količina predstava kojom dete raspolaže. Kvantitativne karakteristike pamćenja su veoma zavisne od induvidualnih osobina dečjeg pamćenja. Ove se svode na karakter predstava, koje dete izaziva pri reprodukciji nekog predmeta. S tog stanovištva razlikuju se tri tipa predstavljanja:
Vizuelni, akustični, motorni najčešće su mešoviti oblici. Kod predškolske dece koji još ne umeju čitati preovladjuje motorno-akustički tip a kod školske dece dominira vizuelno-motorni tip predstavljanja. Mentalno higijenska delatnost sastojala bi se u prvom redu u održavanju plastičnosti nervnog sistema to jest fizičkog stanja deteta.
„U zdravom telu- zdrav duh“, ovde dobija puno opravdanje.
Deca boljeg fizičkog zdravlja imaju bolje pamćenje. Slabost pamćenja kod deteta može da prouzrokuje njegova fizička slabost i prezamorenost. Pri tome treba voditi računa o energiji koja se u toku dana menja. Priliv energije je najveći od 10-11 časova, opada pa ponovo raste i opet je visok izmedju 18-19 časova. To vreme treba korisno rasporediti.
Ustanovljeno je da se materijal bolje pamti kad se uči u celini. Dok se jedna materija ne nauči, ne treba prelaziti na drugu, jer u nervnom sistemu nastupa proces kočenja.
