Selektivni mutizam je poremećaj socijalne anksioznosti kada osoba doživljava strah, bude bojazan u socijalnim situacijama.Osoba je sasvim sposoban za govor samo ne uvek i to u odredjenim situacijama.Selektivni mutizam kod odraslih se manifestuje kao da je stegnuto grlo, biraju da ostaju tihe ili neme.Oni žele da govore, ali jednostavno ostaju bez reči.
Kod dece nije reč uvek o slektivnom mutizmu već je moguće stidljivost, nerazumevanje jezika, strah od nepoznate osobe, polazak u novu školu ili grupu.Zato su često u početku tihi jedva čujni.
Karakteristike selektivnog mutizma su:
-nemogućnost govora poremećajem komunikacije, autizmom, ili psihijatrijski problem.
-neuspeh govora u odredjenim socijalnim situacijama kao škola-vrtić, uprkos govora kod kuće.
-dete ne voli gužve, vrlo osetljivo i anksiozno.
-dete može da ispolji prazninu lica, retko se smeje, ukočenost tela i govora.
-kod kuće dete oseća sigurnost ali bez obzira može da ispolji ćutljivost, ekstremnu govorljivost, nefleksibilnost, lako može biti uznemiren i sklon plakanju.Ako to potraje više od mesec dana treba preduzeti odgovarajući tretman.
Tretman i terapija:
Zavisi od težine poremećaja, kroz tretman i govornu terapiju stanje može da se popravi.Ukoliko se ne preduzima neka vrsta lečenja stanje se pogoršava na anksioznost, povlačenja u sebe i depresije.
Ciljevi tretmana su:smanjivanje anksioznosti, povećavanje samopouzdanja, komunikacija sa okruženjem, pojačati verbalizaciju.U terapiju se uključuje igra, psihoterapija ili kognitivna bihejvioralna metoda.
Važno je pre terapije ili bilo kojeg tretmana ispitati sluh i nikako ne treba taj poremećaj pomešati sa autizmom.
