Šećerna bolest-Dijabetes melitus je metabolički poremećaj, za nastanak bolesti igra ulogu genetska predispozicija, gojaznost, hroničan stres, stalno sedenje bez fizičke aktivnosti.Hronična hiperglikemija-povećan šećer nastaje usled apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina što dovodi do poremećaja metabolizma šećera, masti i belančevina.
Pre nastanka kliničkog dijabetesa javlja se stanje predijabetes ili insulinska rezistencija.Kod ovog oblika glukoza je već povišena u odnosu na normalnu, ali je količina insulina dovoljna ili je čak i povišena.U toj fazi moguće je dijabetes odgoditi ili izbeći promenom životne navike, ali nažalost veliki broj ljudi prolaze tu fazu neznajući da imaju hiperglikemiju.Zato je dobra jednogodišnja lekarska kontrola radi opreznosti.
Značajni simptomi koji ukazuju na mogući predijabetes su sledeći:Izrazita žedj, često mokrenje, glad, umor zamućen vid.
Kada je povišena glukoza (šećer) u krvi-ćelije organizma ostaju gladne šećera.To bi značilo da šećer ne može iz krvi da prelazi u ćelije.Razlozi su ili nema dovoljno insulina da uvede glukozu u ćelije, to je dijabetes Tip-1.Može biti dovoljno insulina, medjutim ćelije slabo reaguju na njegovo dejstvo to je dijabetes Tip-2.Dijabetes često prolazi bez simptoma to se računa kao podmukla bolest.Prvi znaci su povećano mokrenje poliurija, miris urina i zadaha liči na aceton, tada je glukoza u krvi veća od 10-11-12 mmol/L.Povećanom mokrenjem gubi se puno vode i u organizmu nastaje dehidratacija i povodom toga nastaje hiperglikemična koma.Kod stanja gde je glukoza u krvi se kreće oko 6-10 mmol/L nema ovih simptoma niti ulazak u komatozno stanje.Od simptoma se javlja i povećan žedj-polidipsija zbog gubitka vode i intenzivan glad-polifagija, zatim nagli gubitak težine, loša krvna cirkulacija, sporije zarastanje rane zbog oštećenosti krvnih sudova koji prenose uvećane količine glukoze kod vena i arterije.Zamućeno vidno polje, nedovoljna oštrina vida je rezultat visokog šećera u krvi.Moguća je i pojava gljivičnih oboljenja jer se dijabetes smatra bolešću sa kompromitovanim imunitetom.Gljivice se razmnožavaju na podlogama bogatim glukozom.Otok, utrnulost, osećaj žarenja govore za povredu nervnih završetaka.Bolest prolazi često neprimetno i može dovesti do hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, oštećenje bubrega, slepila, sklonost infekcijama, gangrene noge.
Faktori rizika:
Genetska predispozicija, više od 45 godine života, nedovoljna fizička aktivnost, stres, unos prostih šećera (slatkiši, beli šećer, gazirani sokovi), virusne infekcije, način života, dijabetes u trudnoći ili dete rodjeno sa većom porodjajnom težinom od 4,5 kg, vaskularne bolesti.HDL (loš holesterol) iznad 35 mg/dl i trigliceridi iznad 250 mg/dl.
Tretman dijabetesa:
Postoji dva cilja: da nivo šećera u krvi bude što bliža normalnoj vrednosti, kako ne bi došlo do komplikacije u budućnosti da bi se moglo živeti zdravo i produktivno.Važna je promena životnog stila, smanjenje telesne težine, povećana fizička aktivnost, adekvatna ishrana koji se sastoji od 5-6 obroka na dan (doručak, ručak i večera), izmedju obroka dve užine a po potrebi pred spavanja u cilju izbegavanja noćnih hipoglikemije ubaciti i šesti obrok.
