U lečenju akutnih infektivnih bolesti, primenjuje se antibakterijska, antitoksična, simptomatska terapija uz higijenski-dijetetski režim. Ishrana bolesnika obolelih od infektivnih bolesti predstavlja važan deo terapije. Ishrana je individualna i zavisi od samog oboljenja, od telesne težine. Ishrana treba da sadrži osnovne elemente kao i kod zdravih: Ugljene hidrate, proteine, masti, soli, vode, i vitamine koji moraju da budu adaptirani prema dotičnoj bolesti. Važno je, da kalorične vrednosti budu zadovoljene, jer je za vreme povećanja temperature kalorična potrošnja veća za 100-200 cal. od normale. Ishrana može da se podeli u tri stadijuma. Prvi stadijum ishrane se bazira na principu relativnog odmora digestivnog trakta mali, česti obroci, tečne hrane, male kalorične vrednosti (mleko, jaja, voćni sokovi.) Voda je neophodna za vreme febrilnih perioda, stim se smanjuje gubitak tečnosti. Daje se u raznim vidovima kao limunada, voćni sokovi, razne supe, itd. Mleko je na prvom mestu u ishrani, lako se vari i ima kompletne sastojke hrane. Drugi stadijum ishrane je takozvana kontinuirana ishrana tu se kaloričnost povećava, princip relativnog crevnog odmora se održava. Ova dijeta se primenjuje za sve vreme febrilnosti. Treći stadijum ishrane se primenjuje kod rekonvalescenciji. Sadrži velike kalorične, proteinske, vitaminske vrednosti.
