Akutne infektivne bolesti se mogu pojaviti: sporadično, epidemično, endemično, i pandemično. Sporadičnost je pojava neke akutne infektivne bolesti samo kod pojedinca. Epidemija je pojava jedne zarazne bolesti za kratko vreme u jednom prostranstvu, kod većeg broja obolelih. Endemija je stalna pojava jedne zarazne bolesti u jednom području, ali kod menjeg broja osoba. Pandemija je naglo širenje jedne zarazne bolesti, koja se velikom brzinom prenosi preko država i kontinenta sa osobe na osobu.
Prouzrokovači akutnih infektivnih bolesti su:
bakterije, virusi, rikecije, paraziti (protozoe)
Da bi došlo do pojave neke infektivne bolesti, potebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi, tj. da postoji:
1 izvor infekcije
2 put prenošenja i širenja infekcije
3 ulazno mesto uzročnika u organizam
4 patogena klica
5 osetljivost (dispozicija) organizma.
To se sprovodi lančano i ovaj čin se zove Voglarikov lanac.
Izvor infekcije mogu da budu i čovek i životinja. Čovek kao izvor infekcije mogu biti bolesnici u inkubaciji, zatim bolesnici u toku oboljenja. U toku bolesti bolesnici sadrže najveći broj klica u svom organizmu iz koga se raznose uzročnike preko stolice, ispljuvkom, mokraćom itd.
Bolesnici sa netipičnih kliničkih oblika isto mogu širiti bolest. Kliconoše su oni bolesnici koji su kliničko ozdravljene od neke zarazne bolesti, a ne znači i nestajanje uzročnika iz obolelog organizma. Posle preležane bolesti, čovek može još dugo da izlučuje patogene klice iz svog organizma, koji su sposobne da izazovu infektivno oboljenje. Ako izlučivanje traje dugo mesecima, godinama po ozdravljenju onda je to hronično-trajno kliconoštvo (typhus abdominalis). Ako traje kratko vreme onda je to privremeno ili akutno kliconoštvo (scarlatina) zdrav čovek može da postane kliconoša ako dodje u dodir sa obolelim osobama ili kliconošama. To se zove (kontaktna kliconoša).
