Srece i krvni sudovi, čine jednu celinu jedinstven sistem koji se naziva kardiovaskularni sistem.Srce predstavlja centralni motor a krvni sudovi odvodne i dovodne cevi, arterije i vene.Kroz srce i krvne sudove neprestano protiče krv.Krvotok služi za snabdevanje svih organa kiseonikom i hranljivim materijama i za odvodjenje razgradjenih proizvoda metabolizma.
Srce je šuplji mišić-organ koji je podeljen u četiri šupljine dve komore i dve predkomore.Srce čine tri sloja:
-mišićna masa-miokard,
-unutrašnja opna sa zaliscima-endokard,
-omotač srca-srčana kesa ili perikard.
Srce vrši dve vrste radnje:stiskanje šupljina-sistola i širenje šupljina dijastola.
Broj udara za jedan minut je učestalost, frekvencija to je puls označava ritam punoću i napetosti.
Bolesti srca se mogu podeliti u dve velike grupe:1) zapaljenja i 2) degenerativna oboljenja.
Po tome koji deo srca pretežno zahvataju bolesti dele se u tri grupe.
1)zapaljenja endokarda njihove posledica-srčane mane,
2)zapaljenja i degenerativna oboljenja miokarda,
3)oboljenja perikarda.
Kao etiološki uzročnik zapaljenjskih bolesti srca najvažniju ulogu igra reumatska groznica, dok kod degenerativnih oboljenja srca važnu ulogu igra arterioskleroza.Posebno mesto zauzimaju funkcionalna oboljenja srca,bez organskog oštećenja, tu spadaju pojave usled anemije, gastrokardijalni sindom i slično.
Glavni uzroci srčanih oboljenja
Srčana oboljenja se manifestuju vrlo raznovrsnim simptomima.Njihov izgled i težina zavisi od stepena u kom je srce deteta oštećeno.Jedan od prvih znakova je brzo zamaranje pri naporima brži hod, igra trčanje, uz pojavu teškog ubrzanoh disanja.Ubrzan puls je važan znak postojećeg oboljenja srca.Kod težih stečenih oštećenja puls može da bude nepravilan-aritmija ili usporen i slabo pipljiv.
Cijanoza je znak nedovoljnom snabdevanju organizma kiseonikom.Vidja se kod urodjenih srčanih mana gde se venska krv meša s artrijskom.Takodje se vidja kod stečenih srčanih oboljenja kod desne srčane komore nema dovoljno snage da potiskuje krv kroz pluća.Nastaje zastoj krvi i u plućima se krv slabije snabdeva kiseonikom i rezultat je cijanoza, nastaje otežano disanje-dispnoja, često se tome pridružuje ortopnoja.Da bi se lakše disalo bolesnik zauzima ortopnojičan stav (čučanje ili sedenje).kao posledica zastoja krvi (staza),nastaju edemi.Počinju na donjim ekstremitetima zatim se penju naviše.
Nesvestica-sinkopa je znak za oboljenje srca.To je posledica anemije mozga usled raznih uzroka.Srčana oboljenja nastaju kao posledica raznih nepovoljnih uticaja.Ako ti uticaji deluju još za vreme intrauterinog života, posledica je stvaranje urodjenih srčanih mana, nepovoljni uticaji posle rodjenja dovodi do stečenih srčanih oboljenja.
