Postoji razlika što se tiče disanja novorodjenčeta i odojčeta.Deca prirodno dišu kroz nos, a ne na usta, pa može da se čuje razna vrsta disanja kao zviždanje, hrkanje, glasnog disanja.Bebe dišu brže od odraslih jer nemaju veliki kapacitet pluća, pa moraju češće i brže da udišu i izdišu.Odrasla osoba udahne 18-20 puta u minuti, dok novorodjenče 40-60 puta.Bebino disanje nije ujednačeno.Novorodjenče ima brze i plitke udisaje ali se desi da ponekad dišu duže i sporije, pa čak nekoliko sekundi uopšte ne dišu.To je zvani periodično disanje, kod zdravih beba je normalna pojava.Ako čujemo da beba glasno diše može biti zbog sledećih razloga:
-njihovi diajni putevi su mali i ne mogu da udahnu mnogo vazduha u jednom trenutku.
-novorodjenče ima mali nosić i uske nosdrve.
-nosić može biti začepljen-zapušen.
-nazalna kongestija (nosno zagušenje), može biti uzrok glasnog disanja.
-na zadnjem delu grla može biti višak pljuvačke i to može biti glasnog disanja.
-hrkanje isto može biti normalno kod bebe, koja je duboko utonula u san.
Beba kada spava prolazi kroz različite cikluse disanja od ubrzanog do plitkog, izmedju kojih može praviti pauze par sekundi.To je normalna pojava i ne treba se zbog toga zabrinjavati.Ipak bebu kad spava treba posmatrati, obratiti pažnju na odredjene respiratornog stresa i odneti bebu kod lekara ako primetite neke nepravilnosti i to:
-ako se disanje ubrzava više od 60 udisaja u minuti
-ako bebin grudni koš se uvlači tokom disanja
-ako se poplavi oko usne, nosića, šake, stopala
-posle spavanja odbija hranu ili primećujete letargiju (tromost) i bezvoljnost.
Beba već sa 6 meseci prestaje glasno da diše jer kapacitet pluća je bolje razvijen.
