Laktacijska žutica je vrsta novorodjenačke žutice povezano sa dojenjem kod zdravog novorodjenčeta.Patofiziološki mehanizmi mogu biti: nedovoljan unos tečnosti i kalorija, zatim pojačana intestinalna apsorpcija bilirubina.U kliničkoj praksi se razlikuje rana i kasna novorodjenačka žutica.Njihova etiologija i terapija se razlikuje.U oba slučaja se radi o nekonjugiranoj (indirektnoj) žutici.
Rana žutica ili žutica zbog dojenja-breast feeding jaundice:
Pojavljuje se unutar 2-4 dana, zbog nedovoljnog unosa mleka, odmah posle poroda, usled nedovoljne laktacije, ili slabog refleksa sisanja kod bebe.To stanje dovodi do dehidratacije, smanjen kalorijski unos.Broj podoja manje od šest značajno povećava rizik od hiperbilirubinemije.Kalorijska restrikcija povećava rast bilirubina.Do povećanja vrednosti bilirubina su ukazali eminentni stručnjaci Gilbert sa saradnicima, da novorodjenčad čija je kalorijski unos manji od 90 Kcal/kg za 24 časa, razvija se veća vrednost bilirubina, tu je fototerapija slabo efikasna.Savetuje se češći podoji što pojačava peristaltiku i gastrokolični refleks, kao i izlučivanje stolice i smanjuje se mogućnost za razvitak enterohepatične cirkulacije.U smislu prevencije tog oblika žutice novorodjenčetu se ne preporučuje rutinski peroralni unos glukoze, jer još podstiče enterohepatičnu cirkulaciju i stim se više povećava vrednost bilirubina.
Kasna žutica-ili žutica zbog majčinog mleka-breast-milk jaundice:
Kasna žutica se javlja nakon nedelju dana uzrasta, može da perzistira 3-12 nedelja.Novorodjenačka žutica se objašnjava sa teorijom inhibitorne supstance majčinog mleka odnosno supstancije koje inhibiraju detetovu glukuronil-tranferazu.Po hemiskom sastavu te supstance mogu biti steroidi i lipidi.Medju lipidima treba naznačiti nezasićene masne kiseline majčinog mleka-monosaturirane: oleinska, palmitinska kiselina. Polisaturirane: linoleinska, linolna kiselina, koje su termolabilne i grejanjem se raspadaju.Osim nezasićenih masnih kiselina kao inhibitorne supstance mogu delovati i enzimi lipoprotein-lipaza i beta-glukuronidaza, zatim žučne kiseline.
Dijagnostika:
Žutica najpre se vidi na beonjačama i licu deteta.Približno vrednost bilirubina je oko 85 umol/l, kada se širi na grudni koš i ruke vrednost bilirubina iznosi 150 umol/l. Ako se zapaža na donji deo trbuha, ledja, noge vredost iznosi oko 200 umol/l.Kada zahvati i gležnjeve prosečna vrednost bilirubina je više od 250 umol/l.
Osim kliničke procene treba obraćati pažnju i na druge simptome: hidrataciju deteta, gubitka telesne mase na rodjenju, jačine refleksa sisanja, mišićni tonus, neurološki status, povraćanje, disanje, broj stolica i urina, da li postoje znaci krvarenja, edemi ili hepatosplenomegalija. Na osnovu vrednosti bilirubina donosi se terapijski modalitet.Dijagnostikovanje žutice deteta može da se zasniva laboratorijskom tehnikom od strane majke.Odredjivanje nezasićenih masnih kiselina iz majčinog mleka, time se novorodjenče poštedi od nepotrebnih pretrage.
Prevencija i lečenje:
Postoji primarna i sekundarna prevencija novorodjenačke žutice.Primarna prevencija obuhvata dojenje bebe u prvim danima života ( 8-12 puta), kako bi se omogućilo adekvatan unos i dehidratacija.
Nakon rodjenja bebe staviti na dojku, hraniti na zahtev i zajedno smešten sa majkom u vidu “ roominga „.Može biti i preventivna metoda za razliku od ranije uhodane rutinske oralnog davanja detetu glukoze ili vode, da se beba odmah hrani adaptiranom mlekom.
Ukoliko je vrednost bilirubina izmedju 265-274 umol/l potrebno je primeniti dijagnostičko-terapijski metod kratko vremenog hranjenja, termički obradjenim, izdojenim (iscedjenim) majčinom mlekom, ili davati adaptirano mleko u toku 48 časova.
Ukoliko je vrednost bilirubina oko 290-340 umol/l, bebu treba hraniti zagrejanim majčinim mlekom (iscedjenom) najmanje 4 dana.
Majčino mleko tokom 15 minuta se zagrejava na temperaturi od 56 C stepeni, zatim se ohladi na temperaturi tela i dete se nahrani.
Dobar klinički odgovor pokazuje davanje enzimskog hidrolizata kazeina Pregestimil, Nutramigen i sl. jer sadrži L aspartatičnu kiselinu i time se inhibira kod bebe beta-glukuronidaza i povećava se izlučenje bilirubina sa stolicom.
Sekundarna prevencija je kod novorodjenačke žutice vrlo široka paleta, koji obuhvata kliničku procenu, laboratorijsku evaluaciju, procenu rizika za razvoj težih oblika žutice.
