Gvožđe je sastavni deo hemoglobina, koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Postoji puno različitih vrsta anemije, a sem nedostatka gvožđa anemiju može uzrokovati i nedostatak vitamina B12, folne kiseline…
Anemija (malokrvnost) je ozbiljna bolest, jer može da dovede do smanjenja nivoa kiseonika u organizmu. U nedostatku kiseonika svi organi i tkiva otežano funkcionišu, a šanse za razvoj bolesti su veće. Simptomi anemije su: slabost, bledilo, nedostatak snage, lako umaranje, nesvestice, zadihanost… Anemija je bolest koja pogađa skoro polovinu žena u reproduktivnom periodu. Nije ni čudno, pošto se gvožđe teško usvaja u organizam, a lako gubi gubitkom krvi tokom menstruacije.
Najugroženiji za nastanak anemije su:
* trudnice (pogotovo one žene koje su i pre trudnoće bile anemične),
* porodilje (ako su tokom porodjaja izgubile puno krvi),
* odojčad (posebno oni koji su rođeni anemični, jer su im i majke bile anemične u trudnoći),
* deca (usled naglog rasta i razvoja deca imaju povećane potrebe za gvožđem),
* žene u reproduktivnom periodu, jer gube krv menstruacijom.
Unesite dovoljno gvožđa ishranom
Samostalno možete promeniti navike u ishrani i omogućiti povećanje usvajanja gvožđa iz hrane. Dodatnim unosom namirnica i biljnih proizvoda bogatih gvožđem može se sprečiti pojava anemije i povećati depoi gvoždja u organizmu. Osnovni problem je loše usvajanje gvožđa iz hrane. Smatra se da odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa prisutnog u hrani, dok se kod trudnica ovaj procenat povećava. Gvoždje se najbolje usvaja iz mesa (crvena mesa, džigerica), jer se tu nalazi u obliku u kojem je i u ljudskom organizmu. Kisela sredina u želucu omogućava bolje iskorištavanje gvoždja, pa se zato gvožđe često daje sa vitaminom C. Gvoždje iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (c vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Razni biljni sastojci mogu smanjiti usvajanje gvožđa (tanini, polifenoli, fitati) kao i kalcijum.
Dobri izvori gvoždja su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive… Kupinovo vino, borovnice, kopriva , cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvoždje, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvoždja iz depoa.
Prekontrolišite gvožđe ako planirate trudnoću
Najbolje bi bilo da žene pre nego što isplaniraju trudnoću reše problem anemije ako postoji i da svakako povedu računa o nivou gvoždja u organizmu. Naime, često se dešava da žene u 6.-7. mesecu trudnoće postanu anemične. Naravno, nije samo gvožđe potrebno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca- eritrocita, ali je njegov deficit najčešći problem. Često se u početku trudnoće ne povede dovoljno računa o adekvatnom unosu gvožđa. Tokom trudnoće organizam usvaja više gvožđa iz hrane, ali je to često nedovoljno da podmiri povećane potrebe. Pošto se u trudnoći količina krvi u organizmu povećava za oko 20-25%, vrlo brzo se iscrpe rezerve gvožđa. Kad organizam ostane bez gvožđa dolazi do anemije. Anemične žene imaju veće šanse da će roditi anemičnu decu, a anemična deca imaju predispozicije da slabije napreduju po rođenju. Treba se setiti da se i tokom porođaja može izgubiti značajna količina krvi (oko pola litre i više), što takođe može povećati šanse za razvoj anemije kod porodilja.
Anemija se dugo i uporno leči
Ukoliko imate anemiju nikako je nemojte sami lečiti, već isključivo uz lekarsko praćenje. U slučaju anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, potrebno je mesecima uzimati preparate na bazi gvožđa uz praćenje krvne slike. Terapija traje od 3-4 meseca do godinu dana u zavisnosti od stepena anemije. I potom se gvožđe nastavlja uzimati još oko 2 meseca, da bi se stvorile rezerve u organizmu.
