Fizička aktivnost

0
228

sulyemelFizička aktivnost je pojam kojim se označavaju sve aktivnosti, koji zahrevaju rad mišića izazivaju pojačani rad krvotoka i disanja, što znači i metabolizma.Te aktivnosti se prirodno vrše pod kontrolom nervnog sistema, ali njegova uloga nije odlučujuća, kao kod intelektualnih aktivnosti.Fizičke aktivnosti, sportske i druge snažno deluju na razne funkcije organizma.

Uticaj na srce i krvne sudove

Fizičke vežbe ubrzavaju ritam srca, koji može dostići 150-200 otkucaja u minuti.Tahikardija usled napora povećava protok krvi u minutu i to od 5 lit. u mirovanju do 20 lit.Ponavljanjem vežbi kod sportista zapaža se zadebljanje srčanog mišića, postaje snažnije i sistolni talas tj. količina krvi izbačena svakom kontrakcijom srca normalno iznosi 70 ml. a u nekim slučajevima raste i do 200 ml.Fizičkim naprezanjem protok krvi u minuti može se znatno povećati i dostići do 40 lit.Veliko srce sportista je često sporo u mirovanju.Za vreme fizičkog naprezanja uporedo sa ubrzanjem srčanog rada-tahikardija maksimalni arterijski pritisak raste minimalni opada a diferencijalni tj. razlika između maksimalnog i minimalnog pritiska u arterijama je mnogo veća.U mirovanju se ritam srca i arterijski pritisak vraćaju postepeno na normalnu.Proučavanje varijacija je osnovna funkcija testova za srce kojim se proverava sposobnost za sportske napore.

Uticaj na mišiće

Pod uticajem mišićnih kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih osetno raste, što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića, koji se vežbanjem razvijaju postaju gipkiji i snažniji.Unutrašnja temperatura raste dok mišići rade.Posle sportskih napora može se izmeriti rektalna temperatura od 38-40 C stepeni.

Uticaj na disajni aparat

Fizičke aktivnosti povećavaju potrošnju kiseonika (O2) i stvaranje ugljen dioksida ( CO2).Prenošen krvlju, ugljen dioksid nadražuje bulbarni disajni centar što izaziva ubrzanje i pojačanje disajnih pokreta.Pod uticajem vežbanja-trening amplituda pokreta grudnog koša se povećava i vitalni kapacitet raste.Mnogobrojni plućni kapilari se otvaraju za protok krvi što znatno proširuje površinu kontakta između udahnutog vazduha i krvi.Kako plućno tkivo ima moć da uništi izvesnu količinu masti koja se prenosi krvotokom,eliminiše je utoliko više ukoliko je u njemu krvotok aktivniji.

Uticaji na ishranu

Pojave asimilacije i dezasimilacije organizma su utoliko intenzivnije i njegove potrebe veće ukoliko mu je aktivnost jača.Dnevni obrok hrane treba da sadrži oko 1500 Cal. za čoveka u potpunom mirovanju, 2600 Cal. za čoveka koji pretežno sedi a oko 4000 Cal. za sportistu ili fizičkog radnika koji vrši težak fizički rad.Zahvaljujući fizičkim vežbama, žlezde za varenje bolje se napajaju zbog pojačanog krvotoka luče više fermenata za varenje  i tako je varenje olakšano.Znojne žlezde,bubrezi, pluća, funkcionišu takođe intenzivnije.
Mokraćna kiselina,holesterol, ureja u krvi odstranjuju se u znatno većoj količini.Takođe je stvaranja hormona endokrinih žlezda povećano.

Promene u tečnostima

Posle jačih i produženih fizičkih aktivnosti u organizmu nastaju sledeće promene:
-u krvi odnos nekih elemenata se menja šećer opada, dok ureja, mokraćna kiselina, amonijak rastu.Krvne koncentracije natrijuma i kalijuma se menjaju (kalijum izlazi, a natrijum ulazi u ćelije).
-u mokraći ureja i belančevinaste izlučevine rastu, a ponekad se pojavljuje albumin.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.