Žeđ je osećaj suvoće u ustima i ždrelu praćen porebom za unošenjem vode.Osećaj žeđi je manje – više snažan, lokalizovan na korenu jezika i na nepcu.Ako je jače izražen, postaje veoma neprijatan, izazivajući utisak otežalog jezika i znake koji se još teže podnose; razdražljivost, nelagodnost, mučnina, nespokojstvo.Osećaj žeđi je krajnje neizdržljiv u znatno većoj meri nego osećaj gladi.Mehanizam žeđi je dvostruko.Prvo nastaje lokalni proces, vezan za isušenost usno-ždrelne sluznice (osećaj žeđi kod govornika).Postoji i opšti mehanizam žeđi vezan za gubljenje tečnosti u ćelijama.Tada je u pitanju prava žeđ.Smanjeno lučenje pljuvačke kao posledica ove dehitratacije, izaziva izvesno isušivanje sluznice, usne duplje, usled čega se javlja osećaj žeđi.Žeđ igra bitnu ulogu u mehanizmima regulacije ravnoteže kod čoveka,podešavajući unošenje tečnosti na osnovu gubitka iz organizma.Posle unošenja vode dva mehanizma učestvuju u otklanjanju osećaja žeđi.S jedne strane postoje usno-ždrelni receptori koji predstavljaju brzodejtvoujuće uređaje za tačno određivanje količine vode.S duge strane prisustvo izvesne količine vode u želudcu, sprečava osećaj žeđi ovaj kočeći mehanizam deluje određeno vreme.Osećaj žeđi potiče od sistema za regulisanje koji neprestalno prilagođava unošenje vode, njenom gubitku iz organizma.Odbijanje pića retko se javlja kao pojedinačna pojava, često je u vezi sa odbijanjem jela.Prekomerna želja za pićem javlja se u dva bitna vida:
–potomanija, sklonost da se piju ogromne količine tečnosti, redovno i neprestano.
–dipsomanija, jako izražena sklonost da se prekomerno piju uglavnom alkoholna pića u nastupima od nekoliko dana.
Najzad instinkt žeđi može biti prava toksikomanija.Akutni ili hronični alkoholizam s pijanstvom ili bez njega, zatim uzimanje čaja, kafe.Devijacija instinkta žeđi može se objasniti poremećajem u razvoju ličnosti.
