Alergija na proteine kravljeg mleka

0
323

Alergija_na_proteine_kravljeg_mlekaOd vrste ishrane zavisi da li će odojče biti sklonije alergijama. Oko 85 odsto dece kojima je dokazana osetljivost na proteine kravljeg mleka prestaje da bude senzitivno do treće godine
Mnogi roditelji ne znaju da od vrste mleka koju njihovo odojče pije može u velikoj meri da zavisi da li će ono podnositi mleko. Postoje dva oblika nepodnošenja osnovnih komponenti mleka – alergija na proteine i nepodnošenje mlečnog šećera, laktoze.
Alergija na proteine kravljeg mleka relativno je čest problem, koji se javlja kod dva do tri odsto odojčadi.
– Kod alergije na proteine kravljeg mleka mogu da se jave četiri različita tipa reakcija, od najbenignijih do veoma ozbiljnih.Najčešće se manifestuje kod deteta u prvom polugođu po rodjenju i daleko je češća kod dece koja su na veštačkoj ishrani nego kod onih koja se hrane majčinim mlekom. Najrizičnije je ako se dete hrani običnim kravljim mlekom, jer tada dobija previše visoko alergogenih proteina koje nezreli dečji organizam ne može adekvatno da svari.
Sklonost ka alergiji je multifaktorska pojava, jer u njenom nastanku, sem nasledne sklonosti, bitno učešće ima uzrast deteta, kao i način njegove ishrane. Veći rizik od alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka, kao i hranu uopšte, imaju deca koja su porodično opterećena alergijom, pre svega oni čiji bar jedan najbliži srodnik ima dokazanu alergiju (otac, majka, brat ili sestra. Takodje, izuzetno važnu ulogu u pojavi alergije na proteine kravljeg mleka u dojenačkoj dobi, kada je ona i najčešća, ima i način ishrane deteta). I LAKTOZA SMETA U NEKIM slučajevima deca, pa i odrasli ne mogu da vare mlečni šećer (laktozu). Infekcije, celijačna bolest i druga oboljenja koja zahvataju tanko crevo, uzrokuju prolazni oblik nepodnošenja laktoze. Pored toga, nakon prve godine se, kao genetski definisana (prirodna) pojava kod 20-25% populacije, javlja trajni, tzv. adultni oblik nepodnošenja laktoze. Ova deca i odrasli, za razliku od običnog mleka, podnose fermentisane mlečne proizvode, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir i sir.
– Majčino mleko, osim što je najbezbednija i najpraktičnija hrana, štiti dete od infekcija crevnih i disajnih puteva kao i od alergijskih manifestacija. Polovinu belančevina u kolostrumu, prvom majčinom mleku, čini imunoglobulin A kojeg novorođenče, zbog nezrelosti, ne može da stvara. On „oblaže“ sluznicu deteta i štiti dete od respiratornih i crevnih infekcija, ali i od senzibilizacije i alergijskih reakcija. Tih imunoloških činilaca nema u drugim vrstama mleka koje se koriste u ishrani novorođenčadi – kravljem i adaptiranom kravljem mleku. Organizam tih beba dobija potpuno strane belančevine, bez čitavog niza protektivnih činilaca koje ima majčino mleko. Kako je imunološki sistem beba u tom uzrastu nezreo, veće su šanse da se u takvim okolnostima ispolji alergija.
Simptomi alergije mogu da budu veoma raznoliki – osip po koži posle obroka, crvenilo oko usta, ekcem (atopijski dermatitis), dugotrajnije povraćanje, odbijanje obroka, proliv sa tragovima svetle krvi u stolici, otežano disanje.
Alergija na proteine kravljeg mleka je najčešće prolazna, prema nekim istraživanjima više od 85 odsto dece kojima je dokazana alergija na proteine kravljeg mleka prestaje da bude senzitivno do treće godine i može normalno da pije mleko.
Mnogo ređe do senzibilizacije na proteine kravljeg mleka može doći i preko majčinog mleka, ako majka pije mleko. Ovaj problem se rešava tako što se dojilja stavlja na dijetu bez proteina kravljeg mleka.
– Čest uzrok alergija na proteine kravljeg mleka je nepotrebno dohranjivanje deteta prvih dana po rođenju adaptiranim mlekom – upozorava dr Radlović. – Na taj način nezreli imuni sistem deteta, izložen velikoj količini stranih belančevina pokazuje veliku sklonost ka alergiji.
NE PRE PRVE GODINE
KRAVLjE mleko, kao i kozje i ovčje, nikako se ne preporučuje detetu u prvoj godini života. Ono ima mnogo nedostataka, pa u slučajevima kad majka nema svog mleka ili ga nema dovoljno, odojčetu se preporučuje adaptirana formula kravljeg mleka, tj. mlečni proizvod koji je određenim tehnološkim postupcima maksimalno prilagodjen potrebama i mogućnostima deteta u ovoj životnoj dobi.
Kako navodi dr Nedeljko Radlović, u kravljem mleku, između ostalog, ima tri i po puta više soli nego u majčinom. Taj višak soli povlači sa sobom zadržavljanje vode i povećava volumen cirkulišuće krvi, što je veliko opterećenje za srce i bubrege.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.