U letnjim mesecima manje ili veće epidemije meningitisa nisu retke. Ovih dana takva jedna epidemija zahvatila je Južnobački okrug, a obolelo je više od 60 osoba.
Virusni meningitis je najčešći oblik zapaljenja moždanice, a najčešće oboljevaju deca i mlade osobe.
– Meningitis je zapaljenje omotača mozga i kičmene moždine i tečnosti u kojoj se mozak i kičmena moždina nalaz – kaže dr Snežana Konstantinović. – Kao kompikacija bolesti može se javiti širenje infekcije na mozak. U našim krajevima najčešći izazivač bolesti su enterovirusi, adenovirusi, zatim virus infektivne mononukleoze, gripa… U najvećem broju slučajeva to su enterovirusi gde spadaju koksaki virusi A i B.
Enterovirusna oboljenja su veoma česta i jako raširena. To su najčešće feko-oralne infekcije, što znači da se virus prenosi prljavim rukama, preko loše opranog voća i povrća i zagađene vode.
Ređe se prenosi kapljičnim putem. U širenju bolesti veliku ulogu igraju zdrave kliconoše. To su osobe koje u svojim crevima imaju enteroviruse, a ne oboljevaju ili imaju veoma blage tegobe. Inkubacioni period različito traje što zavisi od vrste izazivača virusnog meningitisa. Kod najčešćeg enterovirusnog meningitisa inkubacija iznosi 3 do 7 dana. Osoba je zarazna već od trećeg dana, kada još uvek ne zna da je bolesna. To doprinosi velikom širenju ove bolesti. Zarazna je negde desetak dana od ispoljavanje simptoma bolesti.
Bolest najčešće počinje naglo sa povišenom temperaturom, povraćanjem, glavoboljom, malaksalošću, bolovima u mišićima…
Povišena temperatura jmože da traje i do pet dana. Uskoro tegobe postaju jače jer se javljaju takozvani meningealni znaci – znaci zapaljenja moždanica: glavobolja, povraćanje u mlazu. U zadnjoj strani vrata javlja se jak bol i ukičenost. Bol se javlja i pri savijanju kolena. Zato deca koja imaju običaj da spavaju sa savijenim nogama u kolenima i privučenim ka stomaku, kod meningitisa leže sa ispruženim nogama. Svetlo bolno smeta očima. Tegobe nisu uvek ovako jako izražene. Meningitis može imati blagu kliničku sliku tako da ostane nedijagnostikovan, jer liči na odičan nazeb. Dijagnoza se potvrđuje pregledom likvora, koji se dobija lumbalnom punkcijom. Dužina bolesti zavisi od vrste izazivača. Kod najčešćeg enterokoknog, temperatura pada za tri do pet dana, dok kod nekih drugih oblika meningitisa se može zadržati do 15 dana. Postepeno sa padom temperature se ublažavaju i gube i ostale tegobe.
Svi virusni meningitisi zahtevaju lečenje, po mogućnosti, bolničko. U terapiji se koriste lekovi protiv temperature i bolova i sedativi. Nekada se uključuju i antibiotici dok se ne dobije sigurna potvrda da je u pitanju virusni, a ne bakterijski meningitis. U najvećem broju slučajeva posle lečenja osoba nema posledice.
