Toplota je neophodna za život, čovečje telo je samo po sebi toplo zahvljujući razne oksidacije, varenje, mišićne kontrakcije.Čovek, sisari i ptice nezavisno od podneblja i godišnje doba, održavaju svoju temperaturu drhtavice zahvaljujući mišićnim kontrakcijama, pomažu zagrevanju, znojenje troši toplotu.Čovečji organizam ima optimalan osećaj prijatnosti, udobnosti pri određenoj temperaturi. Pri tom se lakše obavlja svaki posao.Optimalna temperatura zavisi od nekih dopunskih faktora stepen vlažosti vazduha uziče na znojenje, važan element regulacije telesne temperature a u tome učestvuje miran ili uzburkan okolni vazduh, a vetar čini povišenu temperaturu podnošljivijom.Smatra se da je od 18-20 C stepeni optimalna temperatura u mirnoj atmosferi s vlagom vazduha od 40%.Kad se temperatura udaljuje od ove brojke organizam se prilagođava po cenu nekih efikasnih fizioloških reakcija.U borbi protiv toplote učestvuju dve kompenzatorne pojave i to:Sjedne strane periferna vazodilatacija koja olakšava gubitak toplote prenošenjem uz tahikardiju, hipotenziju, i povećanje srčanog rada.S druge strane pojačava znojenje.Normalno znojenje iznosi oko 1 lit dnevno.U slučaju velike toplote znojenje može dostići i oko10-12 lit. na dan.Znojenjem se izbacuju elektoliti naročito hlor.Izlaganjem hladnoći nastaje vazokostrikcija perifernih krvnih sudova, drhtanje koje oslobađa mišićnu toplotu, prilagođavanjem sagorevanja u ćelijama.Na taj način organizam može održati osećaj prijatnosti i svoju homeotermiju konstantnost telesne temperature za vreme promena temperature.U red bolesti izazvanih dejstvom spoljnih fizičkih faktora spada niz povreda, oštećenja i oboljenja izazvanih toplotom, hladnoćom, dejstvom sunčanih zrakova, elektične struje,radioaktivnih materija kao i drugim elementima.Temperatura je često favorizirajući agens koji pogoduje izbijanju bolesti, kao vlažna hladnoća su povoljni faktor za pojavu respiratornih oboljenja, reumatizma zglobova, dok jaka toplota favorizuje masovnu pojavu crevnih, parazitarnih i drugih oboljenja.
