Imunologija je nauka o imunitetu i reakcijama, koje ga prate od trenutka kada mikrobski činilac prodire u organizam.Unošenjem neke strane supstancije ili antigena, živi organizam odgovara nizom zbivanja ili imunskim reakcijama, koji ima za cilj da odstrane ili neutrališe i na taj način očuva zdravlje osobe.Medjutim susret sa stranim antigenom mogu izazvati reakcije štetne po organizam.Takve reakcije se razvijaju i u toku presadjivanja organa ili tkiva, odgovorne su za odbacivanja presada, ako potiče od druge osobe koja se genetski razlikuje od primaoca.Imunske reakcije mogu se ispoljiti i od sastojaka sopstvenog organizma “ autoimunizovanjem „, izazvati odgovarajuće bolesti.Nastaje prekid imunske tolerancije u imunski sistem, autoantigene prepozna kao strane i izazove oštećenje.
Organi imunološkog sistema su:Timus (prsna žlezda), slezina, koštana srž, limfni čvorovi.
Imunske reakcije:
Razlikuju se dva tipa imunskih reakcija, koji nastaju po dospevanju nekog antigena u organizam.Humoralne su prirode , izazivaju pojavu cirkulišućih antitela od strane specijaslizovanih ćelija i oslobadjanje u krvotok plazminih globulina, koji reaguju sa mikrobskim činiocima koji su izazvali njihovo stvaranje.Kvalitet nekog antigena se ispoljava jačinom njegove antigene sposobnosti.Tako se razlikuju jaki antigeni, koji izazovu pojavu veliku količinu antitela.Antigena moć neke supstance zavisi od složenosti gradja molekula.Te supstancije su belančevine, polisaharidi, redja složena jedinjenja koji sadrže lipide, nukleinske kiseline.To su prava antitela.
Imunološki odgovor pobudjuju male molekule to su Hapteni-kada su vezani za veće molekule kao što su proteini.Neki hapteni mogu uzrokovati i autoimune bolesti npr. (lek za snižavanje krvnog pritiska Hidralazin, Apresolin može da prouzrokuje eritemski lupus).
Anigeni Hapteni pokreću sintezu antitela, globulina, plazme. „Antigen-Antitelo“ kompleks koji nastaje njihovom spajanjem čini osnovu imuniteta.Ova antitela se razlikuje od prirodnih antitela koji se nalazi u plazmi.Zato treba razlikovati prirodna antitela koja se prenose plodu iz organizma majke i čija se količina brzo smanjuje tokom prvih meseci po rodjenju-i nema imuno pamćenje.
Stečeni ili spacifičan imunitet se razvija postepeno, za svaki antigen postoji imuni odgovor-ima imuno pamćenje.Prepozna stranu materiju i pokreće imuni odgovor da ih uništi.Limfociti i antitela su sastavni deo stečenog imuniteta.
Na jačinu imunskog odgovora mogu imati uticaja mnogi činioci: spoljašnji kao minerali, hemijske supstance, radioaktivni zraci.Unutrašnji činioci kao uzrast, uhranjenost, endokrini faktori.
Osim humoralnih činioca koji učestvuju u odbrani organizma protiv infekcije su poznati “ komplementi „-Properdin, Lizozim, prirodni činioci plazme koji postoje i pre infekcije.Njihovo prisustvo je preduslov za delovanje Antitela na odgovarajuće uzročnike.
Od najvažnijih mehanizama odbrane važnu ulogu igra fagocitoza.Izmedju antigena i antitela postoje izvesne reakcije koji mogu biti povoljne ili štetne po organizmu.Izvestan broj antitela izaziva povoljne imune reakcije-antitoksin čija je zaštitna moć korišćena u lečenju i sprečavanju bolesti izazvan bakterijskim toksinima-neutrališuća antitela, lizini-koji zbog svojih sposobnosti razaraju ili rastvaraju bakterije.Štetne imunske reakcije se manifestuju preosetljivosti brzog i kasnog tipa.
