Veliki deo populacije je anemično.Do malokrvnosti vrlo često, dolazi upravo zbog nepravilnih prehrambenih navika, slabo konzumiranja svežeg voća i povrća (mesa, riba, jaje, mleka i mlečnih proizvoda), koji su dobar izvor C vitamina-bitan za dobru resorbciju.Zato je potrebna pravilna i raznovrsna ishrana, obezbediti organizmu potrebnu količinu gvoždja, preko hrane i sa dodacima ishrana.Ako ishrana ne sadrži dovoljne količine proteina naročito hematogenih aminokiselina: triptofan, glutamin, histidin-koje su neophodne za sintezu hemoglobina, ne može pravilno da se iskoristi gvoždje, te dolazi do pojave anemije.najveća količina gvoždja nalazi se u sledećim namirnicama: meso, riba, džigerica, iznutrice, grašak, smokva, juneća džigerica je najbogatija gvoždjem u 100 g. nalazi se 10 mg. gvoždja.Sadrži i vitamin C i B2, bakar, koji podstiče apsorpciju gvoždja. Iz namirnica životinjskog porekla mnogo je brža i efikasnija apsorpcija gvoždja do 30%, nego iz biljne hrane iz koje se apsorbuje do 20%.U biljnoj hrani gvoždje mora prvo da se oslobodi belančevina za koje je vezano zatim da se apsorbuje, dok se gvoždje iz namirnica životinjskog porekla direktno apsorbuje.
Anemija može da se javi usled nedostatka vitamina A i B12, folna kiselina, zatim belančevina i vitamina B6, E, C, bakra i kobalta.Vitamin A se nalazi u obliku provitamina beta karotena. Najviše ima u iznutricama, lisnatom i korenastom povrću, koštunjavom voću.
Alge su dobar izvor vitamina A, D, E, i B grupe. Bakra ima najviše u bananama, leguminozama, morskoj ribi, integralnim žitaricama, mekinje, zrna, klice, pečurkama, orasima.
Kobalta najviše ima u integralnom brašnu, pivskom kvascu, tunjevini, cveklu, kruškama.
Postoje materije koje sprečavaju apsorpciju gvoždja takvo dejstvo imaju fitati, koji se nalaze u žitaricama, orasima, i leguminozama.
Pojedini čajevi otežavaju apsorpciju, zato kafu, čaj, kakao, i slične napitke koje sadrže kofein, teobromin, i tanin treba piti sat-dva pre ili posle obroka, jer te materije otežavaju apsorpciju gvoždja.
