Fiziologija srca

0
299

Cirkulaciju krvi izazivaju srčane kontrakcije, kao i tonus perifernih krvnih sudova, čija je uloga toliko značajna kao i uloga srca.Kod zdrave zrele osobe broj srčanih kontrakcija je 60-70 u minutu.Krv se istovremeno istiskuje u pluća  (desno srce), i u druge delove tela  (levo srce).
Svaka srčana radnja se sastoji od tri faze:
-sistole-grča pretkomora,
-sistole komora i
-dijastole-opuštanja.
Sistola pretkomora nije neophodna, jer u nekim srčanim oboljenjima-fibrilacija pretkomora, one gube svoju funkcionu sposobnost, ali to ne prouzrokuje prestanak krvotoka.Najznačajnija faza je sistola komora, prestanak njihovog normalnog rada-fibrilacija komora prouzrokuje zastoj krvotoka i smrt.
Širenja srca dijastola čini fazu za vreme koje se srčane šupljine pune krvlju.Srčani zalisci, ventili na srčanim ušćima imaju značajnu ulogu mitralna valvula u levom a trikuspidna u desnom srcu, sok se na ušćima aorte i plućne arterije nalaze  polumesečasti zalisci.
Važno je istaći farmakodinamiku srčanog mišića.Neke materije su neophodne za funkcionisanje srčanog mišića, to su joni Kalijuma, Kalcijuma, Magnezijuma.

Spoljašnja inervacija srca

Srce ima svoje autonomne centre u kojima se stvaraju impulsi, potrebni za normalan srčani rad, spoljašnja inervacija srca ima ulogu da reguliše i modifikuje rad srca.Vagus koči srčani rad, nadražaj njegovih završetaka izaziva usporenje srčanog ritma, može čak izazvati i momentalni zastoj srca.Simpatikus ubrzava srčani ritam, nadražaj zvezdastog gangliona povećava frekvenciju srčanog rada.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.