Spermogram

Spermogram ili analiza semene tečnosti jedan je od prvih koraka prilikom obrade neplodnih parova. Budući da je postupak bezbolan i jednostavan, a rezultati su brzo dostupni, danas on predstavlja rutinsku pretragu u proceni plodnosti muškog partnera.

Pravilno uzimanje uzorka ejakulata

Kako bi rezultat analize semene tečnosti bio što verodostojniji, neophodno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila prilikom uzimanja uzorka ejakulata. Jedna od ključnih stvari pre davanja uzorka jest apstinencija od ejakulacije koja mora iznositi minimalno 2, a maksimalno 7 dana (u optimalnom slučaju taj period iznosi 4 dana). Naime, nakon apstinencije kraće od 2 dana u uzorku se može pronaći manji broj spermatozoida, dok se posle 7 dana smanjuje njihova pokretljivost.

Takođe je bitno uzeti kompletan ejakulat, budući da prvi mlaz sadrži najveću koncentraciju spermatozoida. Uzorak se najčešće uzima u laboratoriji, ejakulacijom u sterilnu čašicu, a može se doneti i od kuće. Kod ovog drugog načina treba paziti da to bude u okviru jednog sata od ejakulacije, a trebalo bi voditi računa i na održavanje telesne temperature uzorka.

Makroskopski pregled semene tečnosti

Pre započinjanja detaljnije analize, najpre se prostim okom određuje boja semene tečnosti. Normalan uzorak je beličaste boje, a promena boje često ukazuje na neko od patoloških stanja. Tako je, na primer, smedjkasta ili crvenkasta boja znak da se u ejakulatu nalaze crvene krvne ćelije tj. eritrociti, a tu pojavu nazivamo hematospermija.

Viskozitet se odnosi na gustinu tj. količinu sluzi u uzorku, a procenjujemo je prema visećoj niti koja se na dužini od 3 centimetra održava najviše 15 sekundi. Pratimo i vreme likvefakcije, tj. vreme koje je potrebno da se plazma u semenu ponovno pretvori u tečnost pod uticajem enzima; za taj proces obično je potrebno 20-30 minuta, a nepotpuna i zakasnela likvefakcija može upućivati na neki oblik infekcije. Budući da je semena tečnost alkalna kako bi spermatozoide zaštitila od kiselog okruženja vagine, granice pH-vrednosti trebale bi se kretati u rasponu od 7,2 do 7,8.

Od velikog značaja nam je podatak o volumenu ejakulata. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, on se može kretati između 1,5 i 10 mililitara, iako je uobičajen nalaz između 2 i 6 mililitra. Volumen ejakulata sačinjavaju spermatozoidi, sekret polnih žlezda te sekret pasemenika. Pri malom volumenu plodnost je umanjena budući da nema dovoljno tečnosti koja bi spermatozoide usmerila prema grliću materice, dok preveliki volumen može upućivati na varikokelu (proširenje vena koje odvode krv iz semenika) ili na predugu apstinenciju.

Analiza ejakulata pod mikroskopom

Prilikom gledanja ejakulata pod mikroskopom najpre određujemo koncentraciju spermatozoida. Ona bi trebala iznositi više od 20 miliona spermatozoida po jednom mililitru semene tečnosti iako i niža koncentracija (pod pretpostavkom dobre pokretljivosti) može dovesti do oplodnje. Zanimljivo je da prosečna koncentracija spermatozoida u muškoj populaciji sve više opada, što se može pripisati uticaju zagađene okoline, životnom stilu, kao i mnogim drugim još nerazjašnjenim faktorima.

Jedan od ključnih nalaza čitavog spermograma upravo je procenat pokretnih spermatozoida u uzorku ejakulata. Spermatozoide delimo prema pokretljivosti u tri osnovne kategorije: nepokretni, pokretni i progresivno pokretni. Više od 70 posto pokretnih te 50 posto progresivno pokretnih spermatozoida predstavlja potpuno uredan nalaz. Treba napomenuti da se u ejakulatu mogu naći i druge ćelije osim spermatozoida, kao što su bele krvne ćelije (uglavnom povezane s nekom infekcijom), ćelije iz uretre, ćelije spermatogeneze (iz kojih nastaju spermatozoidi). Pri niskom procentu pokretnih spermatozoida više informacija nam daje test vitalnosti metodom bojanja eozinom i nigrozinom. Eozin ulazi u mrtve ćelije bojeći ih crveno, dok žive ostaju neobojane. Tako se mogu razdvojiti nepokretni (a ipak živi) spermiji od mrtvih.

Analiza morfologije spermatozoida u razmazu obojenom po Papanicolauu još je jedan važan element u dobijanju konačne slike. Najmanje 60 posto spermatozoida trebalo bi biti normalnog oblika i strukture. Abnormalnosti mogu zahvatiti glavu (oblik, veličina, pojava dvostruke glave), vrat (zadebljanje, iskrivljenost) i nešto ređe rep (dvostruki, slomljeni). U svakom zdravom uzorku semena uobičajeno je pronaći određen procenat spermatozoida abnormalnog oblika (taj broj može iznositi čak do 40 posto), no ako je taj procenat veliki, uglavnom dolazi do poteškoća prilikom oplodnje.

Poremećaji u spermogramu

Postoji nekoliko različitih dijagnoza koje donosimo na osnovu odstupanja određenih vrednosti spermograma od normale. Tako oligozoospermija označava smanjen broj spermatozoida u mililitru semena (ispod vrednosti od 20 miliona). Astenozoospermija je dijagnoza smanjenog udela pokretnih spermatozoida ispod granice od 50 posto, dok oligoastenozoospermijom označavamo kombinaciju smanjenog broja spermatozoida i njihove smanjene pokretljivosti. Teratozoospermija je stanje u kojem je manje od 15 posto spermatozoida normalnog oblika, a nekrozoospermija predstavlja izostanak živih spermatozoida u ejakulatu. Azoospermija je potpuno odsustvo živih spermatozoida u ejakulatu.

Zaključak

Nalaz spermograma koji nije u skladu s normalnim vrednostima zahteva dalje analize Jedan od prvih koraka svakako je kultivacija ejakulata na aerobne i anaerobne bakterije kako bi se isključila mogućnost infekcije. Pregledom kod urologa može se utvrditi postojanje nekog od poremećaja koji bi mogao dovesti do odstupanja od referentnih vrednosti (poput već spomenute varikokele), a zavisno o indikaciji mogu se provesti i vrlo specifične analize (na primer, hormonalni profil, tumorski markeri, dokaz antispermalnih antitela). Napretkom medicine i razvojem brojnih tehnika veštačke oplodnje danas je moguća oplodnja jajne ćelije i s minimalnim brojem spermatozoida, pa je tako kod metode intracitoplazmatske injekcije spermatozoida (ICSI) dovoljan jedan jedini spermatozoid.

Uvek treba imati na umu da spermogram nije idealan test; naime, i muškarci s lošim nalazom mogu ostvariti željeno očinstvo, dok u retkim slučajevima kad su svi nalazi uredni do trudnoće jednostavno ne dolazi. Stoga ključ leži u međusobnoj saradnji stručnjaka raznih specijalnosti kako bi se otkrio gdje leži pravi uzrok neplodnosti.