Važno pravilo je: ne vakcinisati se s živim virusnim vakcinama (vakicna protiv morbila, rubeole, mumpsa i tuberkuloze), pa čak ni onda kada se radi o oslabljenim sojevima virusa, jer tada može doći do oštećenja fetusa. Prva tri mjeseca nakon vakcinacije protiv rubeole nije preporučljivo zatrudniti.
Tokom trudnoće se mogu primiti vakcine protiv tetanusa, pneumokoka. Može se, također, primiti specifični imunoglobulin protiv boginja, hepatitisa A i B, tetanusa i bjesnila. Nisu opasne i vakcine protiv polyomyelitisa (mrtva vakcina) i žute groznice, protiv kojih se trudnica može vakcinisati ukoliko će u vrijeme trudnoće putovati u krajeve u kojima postoji opasnost od ovih infekcija (Centralna Afrika, Južna Amerika, Jugoistočna Azija).
Ukoliko trudnica tokom trudnoće dođe u kontakt s oboljelima od morbila, rubeole ili variccelle, a ne zna da li je i sama preležala te bolesti, potrebno je kontrolisati razinu antitijela u krvi i ustanoviti njen imunološki status. Kod odsustva antitijela protiv uzročnika navedenih infekcija, umjesto vakcinacije se provodi imunoglobulinska zaštitna terapija. Kada je u pitanju kontakt s tuberkuloznim bolesnicima, imunološki status trudnice se ispituje pomoću tuberkulinskog testa.
Vakcinacija protiv gripe tokom trudnoće ne samo da nije štetna, već se preporučuje, posebno trudnicama koje će se poroditi tokom zimskih mjeseci, usred sezone gripe.
