Trudnoća-Praćenje,Psihofizička Priprema,Savetovalište

0
178

trudnoa2Praćenje toka trudnoće obuhvata:
– ranu dijagnostiku i nadzor
– rano utvrdjuvanje faktora rizika i prevenciju
– analizu ultrazvučnih i biohemijskih markera genetskih poremećaja
– odredjivanje doppler indeksa u trudnoći
– CTG monitoring (kardiotokografija)
– ekspertne ultrazvučne preglede
– obavezne laboratorijske analize
– konsultacije

Nakon inplantacije oplođene jajne ćelije u zid materice, stvaraju se uslovi koji u organizmu trudnice dovode do značajnijih promena u telu i u psihičkoj sferi. Kako morfološke tako i funkcionalne promene pojedinih organa i orgnskih sistema u trudnoći, uslovljene su potrebom da se organizam prilagodi novonastalom stanju i da omogući normalan razvoj ploda i uslovi normalno završavanje trudnoće porođajem.
U organizmu zene za vreme trudnoće se dešavaju promene koje se mogu podeliti na promene koje se dešavaju na genitalnim organima i ekstragenitalne promene.
Promene na genitalnim organima za vreme trudnoće su:

Spoljne genitalije: One se uvećavaju, postaju elastične, što ima za cilj pripremu ovih organa za porođaj. Nakon porođaja u vremenskom periodu od 6 do 8 nedelja , dlazi do regresivnih promena genitalnih organa koji se kako anatomski, tako i histološki vraćaju u pređašnje stanje tj. stanje pre trudnoće. Međutim ipak ostaju tragovi trudnoće i porođaja po kojma se razlikuju rotkinje od nerotkinja. Jedna od najupečatljivijih karakteristika jesu velike i male stidne usne, gde su kod žena koje su rađale velike stidne usne lako zjape, a ispod njih se manje ili više vide i male stidne usne.Dok kod nerotkinja velike stidne usne su usko priljubljene jedna uz drugu, i u potpunosti prekrivaju male stidne usne.
Vagina: Proširavase i izdužuje , zadebljavanjem njenog zida i povećanjem elastičnosti, što omogućava prolaz ploda u toku porođaja.
Jajovodi: Izdužuju se i menjaju položaj zbog rasta materice. Motilitet im je smanjen zbog uticaja progesterona.
Jajnici: Uvećavaju se i to izraženije uvećan jajnik je onaj na kome je žuto telo. Nakon 16 nedelje gestacije dolazi do involucije žutog tela. Folikuli jajnika miruju za vreme trudnoće, jer izostaje njihova stimulacija gonadotropinima.
Materica: Trpi najveće promene, jer se u njoj trudnoća i odvija . Ona se značajno povećava i to prvenstveno korpus i istmus dok se cerviks samo strukturalno menja. Masa materice se tokom trudnoće poveća od 50g pre trudnoće do 1kg na kraju trudnoće.
Grlić: Menja se tako što počinje da bubri, vene grlća se proširuju i daju mu lividnu boju, žlezde postaju izduzenije i pune sluzi. Ova sluz se izlučuje u cervikalni kanal u kome se pod uticajem progesterona formira sluzni čep, koji sprečava prelaz bakterija iz vagine u toku trudnoće. Cerviks (grlić) se u toku porođaja pod uticajem kontrakcija sa korpusa, zbog utiskivanja vodenjaka i pod pritiskom prednjačećeg dela ploda otvara.
Promene na ekstragenitalnim organima:

Kardiovaskularni sistem: Ukupna zapremina cirkulišuće krvi se poveća za 1,5 litra, minutni volumen srca je povećan za za 30%, od oko 4,5 litra na oko 5,7 -6,o litra. Frekvenca srca je povećana za 10 -15 otkucaja, od 70 na 80-85 u minutu , a povećan je i udarni volumen.Venski pritisak se u predelu gornjih ekstremiteta ne menja, dok se u predelu donjih povišava nekoliko puta, što moze dovesti do pojave otoka (edema) kod trudnice za vreme stajanja.
Respiratorni sistem: Dolazi do povećanog respiratornog volumena , zbog povećane potrebe majke i ploda za kiseonikom.
Digestivni sistem: Mučnina, povraćanje i pojačana salivacija su vrlo česti simptomi u trudnoći, ali moramo napomenuti da su oni uglavnom psihogeno uslovljeni i karakterišu početak trudnoće. U odmakloj trudnoći dominiraju simptomi opstipacije, kao rezultat dislokcije debelog creva i cekuma i dejstva progesterona.
Urinarni sistem: Bubrežna funkcija je povećana zbog većeg protoka krvi kroz bubrege, on se posle prvog tromesečja trudnoće povećava od 900ml na 1200ml u minutu. U većoj meri izlučuje se jod, folna kiselina, i aminokiseline, dok se postepeno smanjuje izlučuje vode, tako da u poslednjem tromesečju pada od 30ml na 10ml u minuti. Za funkcionisanje urinarnog sistema u trudnoći od značaja je i hormonski uticaj na sistem izvodnih kanala, što može usloviti urinarnu infekciju. Na desnom ureteru i pielonu su promene izrazenije, usled mehaničkog pritiska uvećane materice, što još više pogoduje zastoju mokraće i nastanku bakteriurije.
Endokrine žlezde: U zadnjem režnju hipofize se tokom trudnoće nakuplja veća količina oksitocina, sintetisanog u hipotalamusu, koji se oslobađa u cirkulaciji tokom porođaja, puerperijuma i laktacije. Štitna žlezda se u toku trudnoće uvećava, a može se razviti i prava guša. Nivo T4 i T3 su u serumu povećani. Nadbubrežne zlezde pojačano luče glukokortikoide, takođe i mineralokortikoide. Kortizol je na kraju trdnoće povećan u plazmi 3 do 5 puta, pri čemu je veći deo u intaktnom obliku. Povećano je lučenje insulina u gušterači, tako da kod trudnica sa smanjenom rezervom beta ćelija se tokom trudnoće može razviti gestaciski dijabetes.
Koža: Za vreme trudnoće je izložena povećanoj pigmentaciji pojedinih delova. Prvenstveno u predelu bradavica dojki, vulvoanalnom predelu, između pupka i simfize, kao i na svezim ožiljcima od operacije.
Lokomotorni sistem: Zbog povećane telesne težine trudnice, kao i nepravilne raspodele težine na telu, dolazi do kompenzatorne lumbqalne lordoze -izražen deficit vitamina D.
Nervni sistem: Promene se manifestuju kao depresija, umor, pospanost. Najčešći razlozi za to su manifestna ili potisnuta želja za detetom ili pak neželjena trudnoća.
Hem: Količina cirkulišuće krvi se povećava za 1-1,5 l. Povećanje se odnosi na plazmu nego na uobičajene elemente tako da se stvara “fiziološka anemija”. Smatra se da je količina gvožđa od 1g dovoljna da zadovolji potrebe majke i ploda u trudnoći. Od te količone 500 mg se utroši za novonastale eritrocite majke, 300-400 mg za razvitak fetusa, a za posteljicu 100 mg.
Dijagnoza trudnoće

IMG_0775.jpg

Kada govorimo o dijagnostikovanju rane trudnoće ne tako retko moramo koristiti vrlo kompleksnu proceduru, zato se koristi veći broj pretraga i to u prvom redu: anamnestički podaci, spoljašnji pregled, unutrašnji pregled, biološki i imunološki testovi, hormonski testovi, merenje bazalne temperature, ultrazvučna dijagnostika .

Dok u drugoj polovini trudnoće tj. od 17 nedelje gestacije dijagnoza se zasniva na anamnestičkim podacima, spoljašnjem pregledu, unutrašnjem pregledu, auskultaciji i ultrazvučnom pregledu.
Znaci trudnoće

Delimo ih u tri grupe i to:
– nesigurni znaci: uvećanje trbuha, pojava pigmentacije koja je jače izražena na pojedinim delovima kože, gađenje, muka, povraćanje, promena raspoloženja.
– verovatni znaci trudnoće: izostanak menstruacije, nabreklost i lividitet spoljnih genitalija, razmekšanje i uvećanje materice s pozitivnim Piskakčekovim i Hegarovim znakom.
– sigurni znaci trudnoće: opipavanje delova tela ploda , odkrivanje pokreta , slušanje tonova srca ploda i šuma pupčane vrpce, registrovanje koštanih i drugih struktura pri ultrazvučnom pregledu.
Određivanje trajanja trudnoće

Normalno trudnoća traje 263-273 dana.To prosečno iznosi 268dana, 38 nedelja ili devet i po lunarnih meseci. Kada računamo od prvog dana poslednje menstruacije, to onda iznosi 280 dana – 40 nedelja ili 10 lunarnih meseci.
Formula za određivanje trajanja trudnoće i određivanje termina porođaja

Na prvi dan poslednje menstruacije se doda sedam dana i oduzme tri meseca. To važi za žene sa ciklusima koji se javljaju na 28 dana. Ukoliko je ciklus duži ili kraći od 28 dana, onda se na predhodno dobijen termin porođaja doda ili oduzme onoliko dana za koliko se ciklus razlikuje od 28 – dnevnog. Tada formula izgleda ovako:
1.dan poslednje menstruacije+ 7 dana -3 meseca+/-X, gde je X broj dana za koji se ciklus razlikuje od 28 dana.


POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.