Postporođajna depresija

0
246

depresijaZahvaljujući naglom razvoju i napretku opšte i zdravstvene prosvećenosti društva postporođajni poremećaji su danas mnogo ređi nego pre dvadesetak godina, pa i kada se pojave češće su bez težih posledica kako za majku (porodilju) tako i za porodicu a posebno za novorođenče.
No, činjenica je da ih još uviek susrećemo i da su s tim u svezi definisani u opštojzdravstvenoj klasifikaciji pod nazivom „Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi s puerperijem (babinjama)“. Pod tim se poremećajima podrazumevaju psihički poremećaji majke u periodu porođaja i/ili nakon porođaja. U te poremećaje svrstani su:
* blagi duševni poremećaji koji su u vezi s skorim porođajem (postpartalna depresija – blaga)
* teški duševni poremećaji i poremećaji raspoloženja (puerperalna psihoza)
* ostali duševni poremećaji i poremećaji ponašanja, nespecifični.
Čin porođaja i dan danas predstavlja za celu porodicu a pre svega za roditelje, posebno značajan emocionalni događaj, događaj u kome dolaze do izražaja i strah, i briga neizvesnost , ispunjenje velikih iščekivanja. Porođaj predstavlja za roditelje. ali i dede i bake, čin ispunjenja nagona i želje za nastavkom ličnog života i sebe samog, svojih gena, gena svog bračnog partnera i gena svojih roditelja i drugih predaka, predstavlja ispunjenje jednog od osnovnih nagona čovjeka tj. nagona za održanjem vrste. To su zajedničke emocije: veselje, beskrajna sreća, ali i strahovi, koje u klasičnoj situaciji dele supružnici, roditelji djeteta, obično i zajedno s dekama i bakama, tetama i stričevima i s braćom i sestrama novorođenčeta.
U savremenom društvu, a bez dovoljnog transgeneracijskog prostora za promenu emancipacijskih i tradicionalnih vrednosnih kriterijuma ta predporođajna i postporođajna atmosfera može od slučaja do slučaja poprimiti sasvim suprotne predznake. Nisu retke situacije da se radi o neželjenim trudnoćama, da trudnica provodi trudnoću u ambivalentnom haosu (kognitivnog, etičkog, verskog i/ili materijalnog) čuvanja trudnoće, osećaja nesigurnosti, često stigmatizovana, materijalno nezbrinuta, napuštena. I kada se tome doda još i hormonska bura tokom porođaja i obično vrlo jaki bolovi, ne začuđuje činjenica da se neposredno nakon porođaja javljaju brojne psihičke promene pa i poremećaji kod majke.
Uzroci:
* * genetski činioci
* * nagle hormonske promene
* * nespremnost za dete
* * nekompletna porodica
* * neželjena trudnoća
Psihičke poremećaje posle porođaja obično delimo na:
* * psihičke promene posle porođaja („Baby blues“)
* * psihičke poremećaje (obično depresivne ili i anksiozne)
* * postporođajne psihoze
* * epizode pravih duševnih bolesti (shizofrenije ili bipolarnog poremećaja raspoloženja)
U prvu grupu (Baby blues) spadaju psihičke promene porodilje, koja postaje nesigurna, u strahu je kako će se nositi sama sa sobom u toj novoj situaciji višestrukih promena odnosa i obaveza, a posebno kako će se nositi s detetom. Tu se ne radi o patološkom stanju već o normalnoj reakciji na sasvim novu i nepoznatu situaciju i odgovornosti i zato je to stanje značajno manje neizvesno i manje traumatično u slučaju kada porodilja ima sređenu porodičnu situaciju, emocionalnu podršku i sigurnost, a češće je kod prvorotki, koje su bez iskustva. Porodilji je posebno potrebna podrška i emocionalna i materijalna, potrebna joj je toplina i ljubav, koju treba primati i davati istovremeno. Kod osoba koje imaju takvo okruženje nakon porođaja dobijamo podatke od majke (ali obično i od oca) da im je to bio najsrećniji period njihovog života, pa se u takvim (normalnim) uslovima te promene i psihička stanja roditelja mogu nazvati duševnim blagostanjem nakon porođaja.
Depresivni i/ili anksiozni poremećaji nakon poroda vrlo su česti, majke su emocionalno labilne, često plačljive, u strahu za dete, posebno u slučajevima kada dete „ne jede, plače, ne spava“ i slično. Prema nekim podacima takvo se stanje javlja kod preko 50% porodilja, i vrlo je važno da se u porodilištima omogući terapijski razgovor s psihologom ili psihijatrom. Kako se danas velika većina porođaja obavlja u porodilištima olakšana je prevencija razvoja težih depresivnih stanja, ali o tome treba voditi računa i potrebno je da porodilišta imaju psihijatre, koji će pravovremeno prepoznati psihički poremećaj i započeti adekvatno lečenje
Najčešći simptomi i znakovi posleporođajne depresije su:
* * učestale promene raspoloženja i nagle oscilacije
* * preterana briga i zabrinutost za dete
* * nemar za dete
* * oscilacije apetita (od teške inapetence do prejedanja)
* * preterana pospanost ili nesanice
* * hiperaktivnost do hroničnog iscrpljivanja
* * osjećaj nemogućnosti suočavanja s problemima
* * razdražljivost
* * plačljivost, osjećaj slabosti i nemoći
* * negativne (crne) misli
* * teškoće pamćenja i koncentracije
* * gubitak samopouzdanja
* * osećaj krivice i nemoći
* * osećaj usamljenosti, tuge i beznađa
* * emocionalna labilnost
* * strah od kontakta s ljudima
* * osećaj „gladi“ za ljubavlju
* * teskoba i napadi panike
* * gubitak interesa za dete i okolinu
* * suicidalna i homicidalna razmišljanja
Iako medikamentoznu terapiju treba izbegavati i kad god je moguće prednost dati psihoterapijskim metodama, jer majku iz opravdanih razloga treba pripremati za dojenje (majčino mleko je daleko najbolja hrana za novorođenče ) i težim oblicima depresije medikamentozna terapija je bezuslovna i obavezna. Dakle, odluke o terapiji se moraju donositi specifično u svakom slučaju uvažavajući interese i majke i deteta uz važno načelo: majčino mleko je zdravo i treba ga preferirati u odnosu na svu drugu hranu za dete, ali opravdanu potrebu za farmakoterapijom majke treba nadrediti prednostima dojenja. To konkretno znači, da u slučaju kada se radi o majci, koja nakon porođaja postane ozbiljno depresivna, a posebno kada je i psihotična, treba je adekvatno lečiti antipsihoticima, i zbog toga prekinuti dojenje.
Postporođajne psihoze javljaju se relativno retko, ali ih je radi njihove težine i mogućih vrlo ozbiljnih posledica vrlo važno dobro poznavati i pravovremeno prepoznati. Simptomi se obično javljaju vrlo brzo nakon porođaja i psihotična slika se može razviti tokom nekoliko sati, a najčešće za dan dva, ređe za sedmicu ili čak i 2 sedmice. Bolesnica postaje zbunjena, somnolentna. Obično postane izrazito zabrinuta, sklona teatralnosti i inzistiranju na procedurama oko deteta. Dolazi do pojave sumanutih misli obično persekutornog karaktera i često do halucinacija, koje u sadržaju imaju novorođenče i sadržaje oko njega (npr. crve na detetovom jastučiću, krvavu stolicu deteta i slično). Porodilja prestaje prihvatati stvarnost ili je poremećena stvarnost vezana za novorođenče i/ili oca deteta. Nepovjerljiva je. Obično je izrazito snižena potreba za spavanjem, ali može biti i po nekoliko sati  nezainteresovana i pasivna. Emocionalni odnos prema novorođenom detetu može biti od izrazite brige za dete (na psihotičan način) do potpunog zanemarivanja (ignorisanja) novorođenčeta, izrazito sniženog praga na frustracije.
Obično nema sumanutosti u odnosu na druge osobe osim novorođenčeta i njegovog oca i retka je ambivalencija, osoba je najčešće jasno fokusirana na realizaciju događaja koji planira izvesti posebno kada je to sasvim psihotično. Vrlo je čest slučaj u takvim stanjima izvršenje infanticida (čedomorstva) i/ili suicida (samoubistva).
Posebno je važno, da lekari u porodilištu budu oprezni u praćenju psihičkog stanja majki koje su rodile dete s nedostacima ili bilo kakvim oštećenjima, jer to može dovesti do naglih psihičkih dekompenzacija i suicidalnosti majke. To je dodatni razlog, da svako porodilište mora imati psihijatra i da bi psihijatrijski pregled žene nakon porođaja morao biti obavezan.
Kako pomoći samoj sebi
· Dobro je imati na umu da ovaj stresni period života neće zauvek potrajati.
· Nastojte ceniti ulogu majke koju imate, nastojte biti samouvereni i zadovoljni što ste majka.
· Pojednostavite svaki dan što je više moguće, ne opterećujte se dodatno.
· Uključite partnera ili neku blisku osobu, i delite sve obaveze oko deteta, kućnih poslova i odgovornosti.
· Prihvatite tuđu pomoć, naročito prvih sedmica. Nađite prisnu osobu da s njom porazgovarate o vašim brigama. Pokušajte da izađete iz kuće bar jednom na dan, nađite slobodnog vremena da se opustite (npr. lezite u kadu ili se prošetajte), odmorite, ili odspavate dok beba spava.
· Pobrinite se za vlastito zdravlje i zadovoljstvo, i pokušajte da održite smisao za humor.
· Nastojte da održavate aktivan društveni život, da se družite sa majkama koje žive u vašoj blizini, ili zovnite stare prijatelje.
· I ako popred svega navedenog ipak osetite promjene u odnosu na svoje normalno ponašanje ili osećanje, potražite pomoć što je prije moguće.
.Razgovor o postojećim problemima sa partnerom ili ženama koje su doživjele slično iskustvo, može da pomogne.


POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.