Folna kiselina je jedan oblik B vitamina.Dugo se nije znalo da se dodatno uzimanje u trudnoći, sprečava neke od malfolmacije ploda kao što je spina bifida (rascep dela kičme),hidrocefalus (povećano stvaranje cerebrospinalnog likvora, nakupljanjem tečnosti u komorama mozga dolazi do povećanja prečnika glave novorodjenčeta-vodena glavica).
Naučnici došli su do zaključka i preporučuju svim ženama koje nameravaju da ostanu u drugom stanju, potrebno je da tri meseca pre planiranog začeća i tokom trudnoće svaki dan uzimaju folne kiseline po 400 mikrograma, koja ima zaštitnu ulogu za normalan razvoj neuralne cevi (kičme) ploda.
Folna kiselina ili folat, deluje s drugim vitaminima B kompleksa sa ćelijama organizma i pojedinih organa.Sastavnideo je DNK molekula, koja u jedru svake ćelije nosi genetski materijal i odgovorna je za pravilno funkcionisanje ćelije i za proizvodnju proteina.Osim toga folna kiselina je ključni B vitamin koji je neophodan za proizvodnju u funkcionisanje zrelih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koji se proizvode u koštanoj srži.Ljudsko telo koristi folnu kiselinu, kako bi smanjilo nivo homocisteina u krvi. To je aminokiselina, koja može poremetiti kontinuitet unutrašnjeg sloja zida krvnog suda, što dovodi do začepljenja arterija, i pojave srčanog ili moždanog udara.Iz toga se vidi da je folna kiselina veoma važna ne samo za razvoj zdravog novorodjenčeta, već i za zdravo srce odrasle osobe.Na osnovu toga se smanjuje oboljenje kardiovaskularnog sistema, to znači niže vrednosti krvnog pritiska, i nivoa holesterola u krvi.U svakom slučaju dobro je znati da folna kiselina smanjuje homocisteina u krvi što u velikoj meri sprečava pojavu depresije, bolesti debelog creva, moždanih udara.
Holandska androloška studija pokazala je da primena folne kiseline u kombinaciji sa cinkom, može da udvostruči broj zdravih spermatozoida kod muškaraca koji imaju problem neplodnosti.Folna kiselina je prvi put izolovana iz listova spanaća a naziv je dobila po latinskoj reči „FOLIUM“, koja u prevodu znači list.
Lisnato zeleno povrće izvrstan je izvor folata, naročito tamnozeleni listovi spanaća, kelja, i blitve.Što su listovi povrća zeleniji to više folata sadrže u sebi.
Ostale namirnice bogate folatima su: brokoli, špargla, sočivo, grašak, mekinje, narandže, džigerica, orasi i pasulj.
Na tržištu postoje mnoge vrste hleba i žitarica, na deklaraciji je naznačeno da ili nije obogaćena folatima.Važno je znati da folna kiselina ne može da deluje samostalno već je potrebna
„saradnja„, sa ostalim hranljivim materijama, sa vitaminima B6 i B12.Hrana uvek treba da je bogata sa B kompleksnim vitaminima.
