U akušerstvu do nedavno se koristilo termin starija prvorotka.To su bile žene posle 30.godine starosti.Danas se koristi termin pozno materinstvo prvi porodjaj žene starije od 35-e godine.
Prednosti kasnog materinstva: žena izmedju 35.-40. godine po pravilu planski radja svoju prvu bebu, koju jedva očekuje s radošću-a ne kao obavezu.Poklanja mnogo više pažnje, vremena i truda jer možda je beba došla na svet uz mnogo muke i odricanja.
U fiziološkom pogledu žena je sposobna za prvu trudnoću oko 28-29 godine, ali je u psihološkom i emocionalnom pogledu žena je zrela za materinstvo posle 30. rodjendana jer mnogo pozitivnije prihvata svoje stanje (retke su i depresije).Starije mame su vrlo odgovorne prema trudnoći, bebi i porodjaju.Redovno odlaze na kontrolne preglede i lako prihvataju savet lekara-ginekologa-akušera.Postoji i medicinski prednosti: u kasnijoj trudnoći dolazi do pada holesterola, smanjuje se opasnost od šloga i infarkta, redje pate od urogenitalne infekcije, lakše prolaze u menopauzu i kasnije ulaze u klimaks.
Mane kasnog materinsta: radjane bebe u poznim godinama nosi opasnost za donošenje zdravog deteta i često već i majka pati od neke hronične bolesti.U poznim godinama menja se hormonski status, ovulacija je redja, snižava se reagovanje materice na hormone, jajna ćelija je starija i to je veći rizik u procesu razvoja ploda da će se dešavati greške.Postoji rizik od hromozomske patologije naročito u pogledu Daunovog sindroma, znatno povećava se šansa sa starošću majke.Može biti opsnost od vanmaterične trudnoće, toksikoze, prevremenog porodjaja, ili prevremeno curenje plodove vode ili slabosti trudova.Može nastati kod starijih majke razne komplikacije kao što su srčane tegobe, povišen krvni pritisak, dijabetes što predstavlja ozbiljnu opasnost za ženu i tako i za bebu.Žene koji radjaju prvo dete oko 35-40 godine, češće imaju problem s dojenjem, pa su prinudjeni na veštačku-industrijsku hranu.Ta hrana ne može da zameni prirodnu ishranu tj.majčino mleko.
