Ne vičite na decu

0
181

Ne_viite_na_decuVikanje na decu može dovesti do izuzetno štetnih posledica, a najčešće su manjak samopouzdanja i nemogućnost socijalizacije.

Mnogi roditelji svesno ili nesvesno viču na svoju decu, verujući da će na taj način uspostaviti autoritet i naterati mališane da ih poslušaju. Istraživanja pokazuju da odrasli mnogo češće viču na decu, nego na druge odrasle osobe. Međutim, to ne donosi ništa dobro, tvrde psiholozi, a podjednako šteti mališanima kao i kada su samo svedoci vike između odraslih.
Stručnjaci tvrde da roditelji viču na decu najčešće zbog toga što postoji problem u komunikaciji ili zbog toga što su uvereni da će povišen ton pokazati koliko su ljuti i decu naučiti kako treba da se ponašaju.

 Međutim, upravo ta ljutnja može da ima suprotan efekat i da nanese više štete nego koristi. Ako stalno vičete i tako pokazujete da ste ljuti, decu ćete samo naučiti da je vikanje jedini način rešavanja konflikata i iskazivanja negativnih emocija. Sa druge strane, povišen ton samo će izazivati ljutnju kod mališana, pa ćete se uplesti u “vrzino kolo” bez izlaza. Prenećete im poruku da nisu vredni i da ih ne volite dovoljno da biste sa njima “normalno” razgovarali. Mogu i da zaključe da ste stalno ljuti na njih, što može da dovede do straha i frustracije. Neki roditelji misle da je vikanje jedini način da pokažu ko je glavni. Psiholozi tvrde da autoritet jeste važan, ali da se on stiče isključivo poštovanjem nikako vikom. 
Dakle, stručnjaci su jednoglasni da je vikanje na decu beskorisno i da može da ostavi trajne posledice. Može da izazove inat i prkos i sve veće odupiranje bilo kojoj vrsti autoriteta, što može da bude problematično u adolescenciji. Osećaj beskorisnosti koji se detetu usađuje vikanjem može da “natera” dete da se loše ponaša, jer će zaključiti da “ako je beskorisno, nikome nije stalo do njega i može da radi šta mu se hoće”. To stvara obrasce ponašanja koji se jako teško “razbijaju”, upozoravaju stručnjaci, jer deca lošim ponašanjem ponekad privlače pažnju koja im nedostaje. Taj, tzv. “spiralni efekat” ponašanja koji kod dece vikanje izaziva, mnogo je gori od “kružnog”, u kojem se jednako ponašanje neprestano ponavlja i nikad se ne pogoršava. “Spiralno” se, naprotiv, pogoršava i produbljuje vremenom. Tako, konstantno vikanje može dovesti do izuzetno štetnih posledica, a manjak samopouzdanja i nemogućnost socijalizacije samo su neke od njih. Šteta je dugotrajna i pokreće čitav niz ponašanja koji se sa godinama sve više komplikuju i teže kontrolišu.
Ipak, ponekad je neophodno povisiti glas na dete i nema roditelja koji to nije uradio. Ali, važno je da mu objasnite zašto ste vikali, šta očekujete da uradi, kao i šta će se dogoditi ako vas ne posluša. Dete će tako shvatiti da ga volite, ali da mora da vas posluša. Naučiće da bude fer i korektno u odnosima, dosledno i pošteno. Umetnost je naći balans između vike i prevelikog popuštanja, jer ni druga krajnost nije dobra. Disciplina je neophodna, ali uz mnogo ljubavi i razgovora.


POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.