Kontrolišite šta deca rade za računarom

0
139

images_kompiPovedite računa koliko vremena provode pred monitorom i s kim komuniciraju preko društvenih mreža, savetuje roditeljima Milan Radovanović, specijalni pedagog i direktor Defektološkog savetovališta „Entera“.

Srednjoškolci, osnovci, a poslednjih godina i deca predškolskog uzrasta sve više vremena provode ispred računara, prvenstveno zbog video-igrica, surfovanja internetom i komuniciranja preko „Fejsbuka“. Sedenje za kompjuterom i život u virtuelnom svetu ostavljaju, kažu stručnjaci, ozbiljne posledice po psihički i fizički razvoj mališana koji mogu da zapadnu i u nevolju zbog „prijateljstava“ sklopljenih na društvenoj mreži.
Dugo sedenje za kompjuterom, ističe Milan Radovanović, specijalni pedagog iz Defektološkog savetovališta „Entera“, koje je prvo u Beogradu počelo s lečenjem internet zavisnosti, dovodi do krivljenja kičme, kvari im vid i sluh. Deca postaju nervoznija nego inače, povlače se u sebe i sve manje komuniciraju sa članovima porodice i s vršnjacima.

RODITELJI, POMOZITE
Deca realni svet menjaju za virtuelni. Umesto da se s drugarima druže napolju ili da bar razgovaraju telefonom, oni se odlučuju za onlajn komunikaciju. Pri tom nisu ni svesni da ništa ne može da zameni čari živog razgovora, ukazuje Radovanović i ističe da nekontrolisano i neoprezno druženje na internetu može decu da uvuče i u razne problematične situacije.
– Prema zamisli medijatora „Fejsbuka“, pristup ovoj društvenoj mreži ne bi smela da imaju deca mlađa od 13 godina, i to nije slučajno. Nažalost, nema načina da se mlađima zabrani otvaranje profila, što ona masovno i rade jer je internet „država bez policije“. Upravo zato roditelji treba da vode računa o deci i da ih kontrolišu – kaže naš sagovornik.
Ako ne znaju šta da kažu deci, evo osnovnih pravila:
Na mrežu ne treba da stavljaju fotografije snimljene ispred kuće ili zgrade u kojoj žive, ili škole koju pohađaju jer kriminalci i pedofili koji vrebaju na „Fejsbuku“ na taj način mogu da saznaju gde potencijalna žrtva živi i u koju školu ide.

 

Ne treba da ostavlja e-adresu, broj telefona i slične podatke.

Ukoliko dete odluči da se sretne s nekim koga je upoznalo preko „Fejsbuka“, o tome mora da obavesti roditelje. Na sastanak ne sme da ide samo.
Osim kontrole „boravka“ na društvenim mrežama roditelji bi trebalo da znaju da li su igrice primerene detetovom uzrastu. Igrice pune nasilja, ubijanja i krvi mogu da naprave darmar i u glavi odraslog čoveka, a kamoli deteta, pa se mališanima preporučuju strategije ili igrice sa sportskim sadržajima.

ZAVISNICI SU AGRESIVNI

Jedna od težih posledica koje nekontrolisano i prekomerno korišćenje kompjutera može da napravi jeste zavisnost od kompjutera. Kod dece se najviše ispoljava u vidu igranja video-igrica, besomučnog surfovanja po internetu, dopisivanja preko društvenih mreža.
Svetska zdravstvena organizacija, kaže naš sagovornik, ovu vrstu zavisnosti još nije zvanično priznala kao bolest, ali ona postoji i leči se.
– Da je dete zavisno od kompjutera, može se reći kada igranje igrica ili surfovanje netom postane njegova dominantna aktivnost u slobodnom vremenu i kada ono više ne može da kontroliše sopstvenu upotrebu globalne mreže – kaže Radovanović
On objašnjava da zavisnici od kompjutera imaju lošu koncentraciju, pate od nesanice, tromosti, izolovani su, sebični i agresivni.
Često mešaju vizuelni i realni svet, počinju da zanemaruju svoje obaveze, što kod dece znači zanemarivanje škole.
– Najviše internet zavisnika regrutuje se u uzrastu između 16. i 26. godine, a u poslednje vreme na lečenje nam dolaze sve mlađi i mlađi, čak i učenici sedmih i osmih razreda – priča Radovanović i dodaje da ih na tretman najčešće dovode majke.

ZAKLJUČAJTE KOMPJUTER
Roditeljima koji sumnjaju da su i njihova deca postala zavisnici ili su na putu da to postanu naš sagovornik savetuje da se prvo obrate školskom psihologu ili onom u domu zdravlja.
A da se to ne bi desilo i dete prešlo granicu zavisnosti, roditelji treba da razgovaraju sa decom, da im ukažu na moguće štetne posledice prekomernog „rada“ na kompjuteru i da im ograniče vreme korišćenja računara.
– Svaki operativni sistem ima opciju „roditeljska kontrola“ koju bi roditelji trebalo da koriste. Međutim, oni se plaše da tako mogu da pokvare kompjuter. Zato bi i sami trebalo više da se obuče za rad na računarima i da se bolje informišu o zavisnosti od kompjutera jer, kada mi recimo organizujemo predavanja na ovu temu, dođe malo ljudi, a nema dana da ne dobijemo i po nekoliko poziva za pomoć – kaže Radovanović.

VIŠE LOŠEG NEGO DOBROG
Na simpozijumu „Igrice za učenje“ koji je nedavno održan u Njujorku nekoliko učesnika ocenilo je da su ljudi koji igraju brze igrice pronicljiviji, bolja im je pažnja kao i moć razumevanja. Čulo se takođe i da igrice, osim toga što su zabavne, testiraju memoriju igrača, koordinaciju oka i ruke, sposobnost uočavanja i reagovanja na dešavanja na ekranu. Dafni Bavelije sa Univerziteta u Ročesteru izjavila je da se igrač igranjem uči da uči i da se prilagođava zahtevima, i uverena je da će igrice postati deo školskog programa, mada će za to trebati dosta vremena. Ni protivnici igrica nisu ostali dužni, pa su ocenili da su negativni efekti nasilnih igrica toliko jaki da oni pozitivni nisu ni vredni pomena.


POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.