Preobražaj porodice počinje kad dete počne da se budi u uslovima bez upotrebe kazne i nagrade… Drugi deo rada na ulasku u stvaralačko vaspitanje je poprilično težak. Celokupna tehnologija rada se, na svu sreću, nalazi u knjizi „Porodični bukvar“. PROBLEM:
Preda mnom desetogodišnji lep, napredan i vrlo mudar dečkić. Na moje pitanje da li ima nekih problema, kao neki starac sa ogromnim životnim iskustvom kaže: “Ja problema nemam, očigledno problem ima moja majka koja Vas je i zvala u pomoć“. Mati krši ruke, teško uzdiše, a onda iz nje navali bujica reči: “Osim što je drzak, kao što ste videli, ništa ne uči, tek je četvrti razred a same dvojke, na času je nesnosan, više je kod psihologa nego na nastavi, na rekreativnoj je namučio učiteljicu, u kadu ulazi tek pošto krenem batinom na njega, posle pedesete opomene, molbe, vikanja možda će i oprati zube, njegova soba, to Vi ne možete zamisliti, pred TV-om i kompjuterom je satima, u kući ne prihvata nikakvu obavezu, neprestano samo traži novac, svraća u igraonice, neki dan sam ga pronašla u kladionici… govori grube reči, stid me je od muža, od familije..pomozite! Odrekla sam se karijere, dogovorila sa suprugom da ću se posvetiti detetu a on neka radi i zarađuje…“
SUGESTIJA ZA REŠENJE:
Sve što ste ispričali posledica je upotrebe kazne, nagrade, odnosno svih pet vaspitnih modela. Od danas ulazimo u stvaralačko vaspitanje, u život bez kazne i nagrade. Zar mislite da za deset godina on nije zapamtio da pre spavanja valja oprati zube, mislite li da on ne zna zašto zube treba prati, zašto treba biti čist, okupan, poslušan, miran na času…
Dopustite da se sin suoči sa svojim problemima koji su trenutno svi pod vašim tepihom. Od vas samo tražim da posmatrate mirno i beležite šta se sve pogoršava ili popravlja u narednih mesec dana. Očekujte pogoršanje u prvih deset dana. Isplivaće mnogo iskrivljenih potreba koje ste sprečavali, milom ili silom, da se pojave. Školske obaveze prepustite njemu, samo mu nudite pomoć, ako je odbije ne brinite. Bolje je da se suoči sa istinom da su ove petice u stvari vaše, nego da sa njim učite čitavog života. (Dečaka sam jedino zamolila da svakodnevno sve više smanjuje broj sati provedenih pored TV-a i kompjutera).
Dogovoreno-učinjeno. Pogoršanje je bilo grozno (i ono malo samostalnog učenja je ukinuo, pale su prve jedinice, kupanje i pranje zuba nedelju dana nije obavio, najjača zabrana, da jede sladoled, konačno je skinuta, pojeo je veliko pakovanje sladoleda odjednom…
„Šta sam ja to radila poslednjih deset godina“, reče mati prilikom sledećeg susreta. Sin dodaje: “Ja sam užasan. Uopšte nisam znao da toliko ne mogu da se kontrolišem. Majka jeste grešila, ali sam tek sada video da ja imam ozbiljnih problema, koje mogu samo ja da rešim, uz njihovu pomoć.
Izvor:zdravzivot.com
