Pored održavanja telesne higijene, pravilne ishrane od velikog je značaja emocionalne potrebe. Postoji sve više podataka i dokaza da „buduće“ duševno zdravlje deteta, zavisi od toga, kako se roditelji brinu za dete u njegovim najranijim godinama. Topao, intiman i trajan kontakt deteta sa majkom je od osnovnog značaja za duševno zdravlje deteta.
U tom odnosu oboje nalaze zadovoljstvo i veliku radost.
Afektivne veze majke sa detetom su od velikog značaja, za razvoj ličnosti jedna od najistaknutija potreba čoveka kao društveno biće je da bude u priljateljskim odnosima sa drugim ljudima i da saradjuje sa njima.
U tom cilju unutar “ SVESNOG JA“ diferencira se specijalna psihička struktura-SAVEST. Medjusobno funkcionisanje ova dva mehanizma u zavisnosti je od naše sposobnosti zauzimanja apstraktnog stava.
Očigledno je da nemoćnom detetu navedene funkcije umesto njega, vrši majka. Ona stvara njegovu najbližu okolinu. Ona je jednom rečju njegova “ svest “ i njegova “ savest „.
Vešti roditelji prenose svoju ulogu na samo dete. Razvoj ovih funkcija mogući su kada primarni ljudski odnosi deteta dobri i trajni. Da bi se psihički razvoj odvijao pravilno, nediferencirana psiha mora u odredjenim periodima da se podvrgne uticaju psihičkog organizatora-majke.
Ti kritički periodi mogu se podeliti na tri faze:
– Prva faza, u kojoj odojče uspostavlja afektivni odnos s jasno izdiferenciranom osobom-majkom-to se postiže od šestog do dvanaest meseci.
– Druga faza u kojoj dete treba majku kao stalno i trajno društvo. Ona traje do navršene treće godine.
– Treća faza, u kojoj dete postaje sposobno da održava afektivni odnos s majkom i kad je ona odsutna. To se odnosi na period od 4-7 god. života, kada je dete sposobno da primi odsustvo majke od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Posle 7 godine se to odsustvovanje može produžiti, ali ne bez teškoća na nekoliko meseci do godinu dana.
Klinički se zapaža da se „svesno ja “ i „savest“ deteta, kome je materinska briga bila uskraćena-ne razvija. Njegovo ponašanje je impulsivno i nekontrolisano, nemaju dugoročne ciljeve i žrtve su momentalnih hirova. Nesposobni su da koriste sopstveno iskustvo, te su obično sama sebi najveći nepriljatelji. Ova oštećenja svesnog ja i savesti najteža su kad su deca bez majke. U drugim slučajevima, imamo delimično neuspostavljanje afektivnih odnosa. Otud imamo različito ispoljene slike poremećaja koje su uslovljene ovom emocionalnom karencijom.
Kliničke slike ovih poremećaja možemo podeliti na:
A) Trajne poremećaje i
B) Privremene poremećaje.
Tipične karakteristike trajnih poremećaja
-Površni socijalni odnosi
-Nedostatak sposobnosti za priljteljskim osećanjima
-Razdražljivost prema onome koji želi da mu pomogne
-Emocionalna tupost
-Besmisleno obmanjivanje
-Kradja i sklonost kriminalu
-Niži količnik inteligencije
Ova su stanja u kasnijoj životnoj dobi ranije kvalifikovala kao psihopatije. S terapijskog gledišta ova stanja su vrlo teška, zbog nemogućnosti uspostavljanja afejtivnih odnosa, i zato se mogu uzeti kao trajna oštećenja.
Privremeni poremećaji
Oni mogu da se jave:
-U toku perioda odvajanja
-Akutno uzbudjenje-Strah
-Depresija
-Hipomanička reakcija
-Preterani zahtevi za hranom, novcem, povlasticama
U vremenu posle ponovnog uspostavljanja majčine brige, poremećaji su nešto drugačiji.
-Neraspoznavanje majke
-Napadi besa i nasilnog ponašanja
-Delikventsko – agresivno ponašanje
-Autističko povlačenje deteta od kontakta sa ljudima da se ne bi ponovo razočaralo.
Nedostatak materinske brige u 2-3 fazi ne ostavlja tako destruktivne posledice na svesno ja i savest a na sposobnost apstraktnog mišljenja kakve smo videli u prvoj fazi.
Nedostatak materinske brige izaziva drastične posledice. One se sastoje u ekscesivnoj želji za ljubavlju i impulsima sa osvetom. To prouzrokuje akutni unutrašnji konflikt, duboko nezadovoljstvo i nepoželjan socijalni status.
