Alkohol u maloj dozi povoljno deluje na krvotok, rad srca i nervni sitem
Blagodeti najpopularnijeg alkoholnog pića na planeti poznata su od antičkih vremena. Dobija se fermentacijom soka od grožđa pri temperaturi od oko 30 stepeni uz 25 odsto šećera. Osim mnoštva vitamina (A, B i C) i minerala, vino sadrži i šećer, proteine i alkohol. Crno vino je lekovitije i hranljivije od belog koje ima više riboflavina (vitamina B2). Kožica zrna grožđa i koštice sadrže polifenole koji su 50 puta jači od vitamina E i 18 puta od vitamina C u borbi protiv slobodnih radikala.
Antiseptička i terapeutska svojstva vina poznata su milenijumima, zato je ono i hrana i piće, i lek i antiseptik. Kiseline u njemu olakšavaju probavu, a alkohol u maloj dozi povoljno deluje na krvotok, rad srca i nervni sitem. Podstiče cirkulaciju, proizvodnju kolagena i izlučivanje štetnih sastojaka iz organizma, a kožu čini čvršćom. Zahvaljujući nezasićenim masnim kiselinama čuva vlažnost, pa tkivo postaje elastičnije.
Da bi imali punu aromu bitno je da se čuvaju na određenoj temperaturi, crvena vina na 18-20, bela na 10-12, a šampanjac na
5-6 stepeni. U kulinarstvu se obilno koristi, naročito u mediteranskoj kuhinji. Crna vina dodaju se u jela od crvenog mesa i divljači, marinade i sosove, ali i u deserte. Belo vino se dodaje u čorbe, specijalitete od ribe i piletine…
1 dl crvenog stonog vina sadrži: 85 kalorija, 0,1 g proteina, 2,6 g ugljenih hidrata, 89,6 g vode, 0,6 g šećera, 7 mkg vitamina A, 0,4 mkg vitamina K, 0,2 mg vitamina V3, 0,1 mg vitamina B6, 127 mg potazijuma, 23 mg fosfora, 12 mg magnezijuma, 8 mg kalcijuma, 0,5 mg gvožđa, 80 mg kalijuma, 0,46 mg mangana, 0,20 mkg selena, 105 mkg fluora.
