Kuhinje sveta: Švedska

0
174

Kuhinje-sveta-vedskaGotovo savršeno društveno uređenje i duga kulturna tradicija su, uz specifičnu gostoljubivost, sevrnu klimu i obilje sezonskih plodova zemlje i mora, ostavili dubok traga na sam način ishrane ovog velikog naroda i njegovih gostiju. Šveđani su poznati kao gurmani koji stalno traže nova iskušenja za svoja kulinarska dostignuća.

Mada je u 18. veku bila velika vojna sila, Švedska dva naredna veka nije učestvovala ni u jednom ratu. Sve do danas, ona je po pravilu zauzimala nezavisan položaj u svim svetskim političkim potresima, što joj je pošlo za rukom čak i tokom dva velika svetska rata. Rezultat toga, uz dugotrajnu i uspešnu ekonomsku politiku, je vrlo visok životni standard i razvijen sistem socijalne pomoći.
Čuvena po takozvanom socijalnom raju, Švedska je kao članica Europske unije od 1995. godine u 21. vek ušla kao moderna i sofisticirana internacionalna zajednica, u kojoj je običan građanin, kao čovek i pojedinac, uvek dobro zaštićen i privilegovan neophodnim stepenom dodeljenog mu i garantovanog ljudskog dostojanstva. Sve to je, uz dugu kulturnu tradiciju, specifičan oblik gostoljubivosti, tipičnu sevrnu klimu i obilje plodova sezonskog karaktera, ostavilo dubok traga i na sam način ishrane ovog velikog naroda i njegovih gostiju.
Šveđani su poznati kao veliki gurmani koji stalno traže nova iskušenja za svoja kulinarska dostignuća. Svako ko poseti ovu zemlju u srcu Skandinavije, ostaje prijatno iznenađen visokim kvalitetom švedske hrane i restorana, u kombinaciji sa nezaboravnim ambijentom, gostoprimstvom i profesionalnom uslugom. Švedska je agrikultura u procesu prelaska na dugotrajno humane i ekološki održive metode privredne proizvodnje, što u prehrambenoj industriji daje rezultat u mesu, povrću, žitaricama i ostalim proizvodima vrhunskog kvaliteta. Šta god da odaberete na tipičnom švedskom jelovniku, a da to jelo sadrži tradicionalne namirnice, gotovo je sigurno da ćete dospeti u carstvo kulinarskih vrhunaca.
Osnova švedske kulinarske kulture su specijaliteti iz kvalitetnih namirnica, pre svega lososa, haringe i ostalih vrsta ribe, te divljači, šumskih plodova i gljiva. Riba i meso su oduvijek igrali presudnu ulogu u prehrani Šveđana. Nedostatak svežeg povrća i drugih namirnica tokom dugih polarnih zima morao je da se odrazi i na tradicionalne recepture. Ali, blagotvorno okruženje mora uticalo je da najveći nacionalni specijalitet ove zemlje budu školjke, posebno ostrige, za čiji je specifičan ukus najviše zaslužno sazrevanje u hladnoj vodi.
Uz ribolov je u Švedskoj duga i tradicija lova, pa se, kao najzastupljenija, u kulinarstvu tamo često javljaju i jela od mesa jelena i losa. Veoma su cenjeni, traženi i prisutni i džemovi od šumskog voća, posebno brusnice, koji se dodaju teškim jelima od mesa, kako zbog izvrsnog ukusa, tako i zbog dižestivnih svojstava. Nešto ekskluzivniji je džem od barske kupine, kao jedan od neizostavnih delikatesa na koktelima dodele Nobelovih nagrada.
Švedska kuhinja je u prošlosti prilično zavisila od godišnjih doba. Leto je oduvek bilo povezano s ukusnim užicima i senzualnošću, dok su se ostali delovi godine, zbog oštrih vremenskih uslova, uglavnom svodili na zimnicu i konzerviranu hranu. Zato su proleće i rano leto dočekivani s velikim veseljem; znalo se da stižu grgeči, petlovi, umotani fileti baltičke haringe iz pećnice, sveža zelena špargla i prve jagode. Draž su imali i mladi krompiri kuvani u začinima i preliveni maslacem. Tokom leta jelo se na terasama, a često su se organizovali i piknici ili druga okupljanja u čast hrane i hedonizma.
Moderna švedska kuhinja stasala je na korenima tradicionalne, ali se, osim kvalitetom namirnica i odličnim ukusom, proslavila i kreativnim i inovativnim pristupom, te dizajnom i igrom boja za stolom. U kulinarstvu se danas koriste bobice i korenaste biljke, sve vrste ribe i divljači, teleće meso i jagnjetina, kao i punomasni sir na sasvim nov način. Gastronomska čula inspirirana su nepreglednim šumama, jezerima i morskom obalom, ali i svakodnevnim životom.
U švedskom domu obično se tokom dana serviraju tri uobičajena glavna obroka. Dok je u svim školama ručak obavezno kuvan i topao, radni deo nacije obično ruča nešto laganije. Takav obrok se sastoji od salate i hleba, čime se glavna uloga u danu drage volje prepušta večeri, kada se čitava porodica okupi za stolom i uživa u toplim kulinarijama. Na tipičnom švedskom meniju sigurno će se naći mesne kuglice kotbular, haringa u salamuri, osušen i usoljen losos, rečni rakovi, sarmice od zelja kaldolmar, supa od graška, kuglice od krompira punjene svinjetinom kropkakor, kobasice falukorv iz mesta Faluna, kao i jansons frestelse iliti jelo od krompira sa belim lukom, inćunima i pavlakom. Tipičan švedski hleb se zove knekebrot, a kao desert su česte palačinke, crni puding, pite od jabuka, brusnice ili borovnice, ili mafini i musli.
Kao piće, neprevaziđeno je mleko, pa je Švedska broj jedan u njegovoj potrošnji na celom svetu, a vrlo blizu su mu i kiselo mleko ili jogurt. Šveđani veoma cene i dobru kafu, dok je među alkoholnim pićima kod njih najzastupljenije kuvano vino ili glog, uz nezaobilazbu kraljicu svih hedonističkih svetkovina na severu Evrope – „Absolut“ votku.
Za osobu dobrih manira Šveđani će vas smatrati samo ako pojedete sve što ste stavili u tanjir, a među razlozima za to su svakako njihova poslovična skromnost i štedljivost. Ipak, šta god da odaberete iz bogate ponude švedskog jelovnika, svi će vam odmah poželeti „smaklig maltid“ ili „prijatno“.

Švedski sto
Pripadnici švedskog plemstva su još u 14. veku imali običaj da, između obroka, služe hladna posluženja različitog tipa na posebnim malim stolovima u dnevnim odajama, gde bi se našli hleb, puter, sirevi, voće, dimljene salame i riba, uz vina i likere. U 17. veku je takvo posluženje polako prešlo sa sporedne na glavnu kućnu trpezu, da bi 1912, tokom Olimpijade u Stokholmu, i restorani krenuli sa takvom ponudom. Švedski sto je, kao način serviranja hrane sa mnogo raznih sastojaka, postao globalno popularan tek nakon Svetske izložbe u Njujorku 1939, a u matičnoj zemlji i danas postoje mnoge podvrste, u zavisnosti od prilike, praznika ili drugog slavlja (božićni, uskršnji, novogodišnji…), kao i od vrste hrane koja se služi (riblji, mesni, hladan, topao…) Zanimljivo je da i Norvežani i Danci imaju svoje vrzije švedskog stola – koldbort i kolde bort.
Švedska salata
Za švedsku salatu su potrebne po četiri jabuke, šargarepe i kisela krastavca, 250 grama pečuraka, po 200 grama parizera i pečenice, tri slane ringlice ili sardine iz konzerve, malo soli, sok od pola limuna, kašičica šećera, malo belog bibera i 10 kašika majoneza. Jabuke treba oguliti i narendati, a pečurke i šargarepe obariti, pa iseći na kockice, kao i kisele krastavčiće. Parizer i pečenicu sitno iseckati, pa sve sastojke pažljivo sjediniti. Ringlice ili sardine treba izgnječiti, pa dodati masi i sve veoma malo posoliti. Zatim dodati limunov sok po ukusu, biber, šećer, majonez i sve izmešati. Salata se služi kao predjelo ili uz pečeno meso.
Izvor:b92.net

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.