Otpornost na antibiotike predstavlja katastrofalnu pretnju medicini i može značiti da pacijenti koji odlaze čak i na male operacije rizikuju da umru od infekcija koje više neće moći da budu izlečene.
Seli Dejvis, visoka predstavnica britanskog ministarstva zdravlja, kaže da je potrebna globalna akcija za borbu protiv rezistencije na antibiotike, ali su potrebna i velika i skupa istraživanja kako bi bio otkriven novi antibiotik koji će lečiti nove i mutirane infekcije.
Samo mala grupa novih antibiotika je razvijena i nalazi se na tržištu u poslednjih par decenija dok se trka s vremenom gubi u cilju da se pronađe još lekova jer bakterijske infekcije evoluiraju u „superbakterije“ koje su otporne na postojeće.
„Otpornost na antibiotike je opasna pretnja čovečanstvu. Ako ne reagujemo sada, svako od nas bi za 20 godina mogao da završi u bolnici na manjoj operaciji i umre od najobičnije infekcije koja neće moći da se izleči postojećim antibioticima“, misli Seli Dejvis i dodaje: „A rutinske operacije kao zamene kuka ili transplantacije organa mogu biti smrtne zbog rizika od infekcije“.
Jedna od najpoznatijih superbakterija MRSA (zlatni stafilokok otporan na meticilin) ubije na godišnjem nivou blizu 19.000 ljudi, mnogo više od side.
I to nije retkost – slučajevi tuberkuloze koja je otporna na bilo koji lek su deo talasa „supersuperbakterija“.
Prošle godine je i Svetska zdravstvena organizacija prijavila postojanje nelečivih tipova gonoreje koja se širi svetom.
Laura Pidkok, profesorka mikrobiologije sa Birmingemskog univerziteta, pozdravlja Selinu odlučnost da unapredi svest o ovom problemu: „Broj infekcija koje se ne mogu lečiti neverovatno raste i mi vapimo za otkrićima novih antibiotika“.
„Poslednje dve decenije su rupa kada su otkrića novih antibiotika u pitanju, a bolesti evoluiraju brže nego što možemo pronaći lekove kojim bismo ih tretirali“, misli dr Pidkok.
Seli Dejvis poziva zdravstveni sistem da sarađuje sa farmaceutskom industrijom kako bi se očuvali postojeći antibiotici i bacio akcenat na razvijanje novih.
