Bosiljak carev cvet

0
205

bosiljakJosif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” (Botanika 1868:251).
Veselin Čajkanović ističe da bosiljak “ igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda ”. Navodi i primer iz nekada popularnog romana Čedomilja Mijatovića Rajko od Rasine, u kome siromašna žena ni za kakav novac neće da da saksiju bosiljka, ali kad je saznala da je bosiljak potreban da se stavi pored jednog poginulog Srbina dala ga je besplatno (Rečnik narodnih verovanja o biljakama, 1985:41)
Bosiljak se, prema svom latinskom imenu Ocimum basilicum L, naziva i carev cvet. Član je porodice Lamiaceae, baš kao i nana, matičnjak, timijan i druge vrste koje se kod nas gaje na većim površinama. “Bosiljak pripada rodu Ocimum koji obuhvata oko 150 vrsta, i sve one vode poreklo iz tropskih i subtropskih krajeva Azije i Afrike. Ime roda potiče od grčke reči ozein (= jako mirisati). Vrste ovog roda se veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja ”, naglašava dr Slavica Jelačić, koja sutendima ratarstva i povrtasrtva predaje Lekovito bilje.
Bosiljak – srpsko cveće (Vuk, 5, 708), božji cvet, kako ga narod još zove od milja – je ukrasna, začinska, lekovita i obredna biljka. Iako u Srbiji ne raste samoniklo, svrstan je u lekovite biljke, a gaji se po baštama i vrtovima. Smatra se da su bosiljak u naše krajeve doneli monasi sa svojih hodočasničkih putovanja u XII veku – kaže dr Slavica Jelačić, docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Profesor Jelačić je na Poljoprivrednom faklutetu diplomirala hortikulturu i odbranila doktorsku tezu Morfološka i hemijska karakterizacija i ocena populacija bosiljka u kojoj je proučila domaće populacije sa teritorije Srbije i Crne Gore. “Monasi koji su doneli prve primerke bosiljka u Srbiju verovatno su usvojili znanja da deluje kao prirodni antibiotik. Francuzi koriste bosiljak kao filter za vodu, a u našim krajevima bukete bosiljka bacaju u bunare sa vodom kako bi se ona pročistila. Cvasti bosiljka imaju različitu formu, najčešće u obliku običnog ili složenog pravoslavnog krsta. Svi pravoslavni narodi koriste bosiljak u obredima ali niko kao Srbi nema toliko ljubavi prema ovoj biljci ”, veli dr Jelačić.
Tema magistarske teze Slavice Jelačić takođe je bila bosiljak. Našim farmaceutima ona nije bila interesantna ali je za nju imao sluha Zavod za sirak, hmelj i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu. “Došla sam do bosiljka da bih videla šta nam je Bog dao bosiljkom”, kaže.
Centri biodiverziteta vrste Ocimum basilicum L su Indija, Iran, jugoistočna Azija i centralna Afrika. Kao jednogodišnja vrsta gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj, Izraelu, Egiptu, Rusiji, Gruziji, Indoneziji, SAD i drugim zemljama. Prilagođavanjem agroekoloških i klimatskih uslova bosiljak može uspevati i kao višegodišnja biljka.
Bosiljak se koristi kao letnje cveće u aranžiranju i oblikovanju vrtova i okućnica, pogodan je za formiranje bordura i uzgoj u kontejnerima. Posebno su cenjeni obojeni varijeteti niskog rasta, žbunastog izgleda, skraćenih cvasti. Koristi se i kao suvo cveće za izradu buketa i različitih aranžmana. Američki selekcionari dosta rade na selekciji bosiljka kao dekorativne vrste. Kod Srba, ali i kod drugih pravoslavnih naroda, bosiljak se koristi za ukrašavanje sakralnih i crkvenih objekata, a tek u novije i u ishrani.
Deo biljke u cvetu (Basilici herba) i etarsko ulje (Basilici aetheroleum) koriste se u lekovite svrhe, kao začin i konzervans hrane i kao sirovina u prehrambenoj, farmaceutskoj i parfimerijskoj industriji. U mnogim zemljama se sveži ali i suvi listovi bosiljka koriste kao začin za razne sosove, salate, povrće, jela od mesa, sirće, poslastice i slatkiše. Bosiljak se koristi kao aroma i pri spravljanju alkoholnih i bezalkoholnih pića. Ekstrakt herbe bosiljka ima antioksidativno delovanje na mast. Etarsko ulje bosiljka deluje baktericidno i fungicidno na neke bakterije i gljive koje su česti zagađivači i uzročnici kvarenja hrane. Etarsko ulje različitih vrsta bosiljaka deluje kao prirodni antibiotik na neke patogene bakterije i gljive koje se javljaju kao izazivači bolesti kod ljudi, biljaka i životinja. Intenzivan miris bosiljka dobra je odbrana od insekata.
Na svetskom tržištu nalazi se nekoliko tipova etarskih ulja bosiljka koji se razlikuju po hemijskom sastavu (hemotipu), kompoziciji i mirisu, navodi dr Jelačić. Etarska ulja se nalaze na tržištu, deklarisana prema geografskom poreklu ili dominantnoj komponenti u svom sastavu, kao što je to kod domaćih populacija linolol. Osim drugih lekovitih komponenti, list bosiljka sadrži vitamine C i B 1.
Herba bosiljka koristi se u tradicionalnoj i homeopatskoj medicini za lečenje većeg broja bolesti. Upotrebljava se kao sedativ (za umirenje živaca) i laksativ (za smanjenje napetosti i bolova u mišićima), kao i za poboljšanje apetita. Suva herba je sastavni deo različitih čajnih smeša, i to za smirenje kašlja, diuretičnog čaja i drugo.
Zbog svojih izvanrednih antiseptičkih svojstava, bosiljak ima široku primenu u kozmetologiji. Etarsko ulje bosiljka i neke njegove komponente koriste u parfimerijskoj industriji za izradu parfema i drugih proizvoda. Masno ulje dobijeno iz zrelog semena bosiljka po kvalitetu se približava masnom ulju lana.

Bosiljak je, po mišljenju mnogih istraživača, perspektivna biljna vrsta za gajenje u mediteranskom regionu. Takođe je značajan dalji rad na selekciji bosiljka na određena (željena) svojstva. Zato je neophodan zajednički rad na izučavanju biodiverziteta bosiljka i očuvanju genofonda na međunarodnom nivou. U Srbiji se bosiljak tradicionalno gaji po baštama i vrtovima i postoji veći broj različitih populacija. Dugogodišnjim kolekcionisanjem, lokalno gajenih (odomaćenih) populacija, sakupljen je veći broj različitih genotipova bosiljka, tako da je i u našoj zemlji formirana Banka biljnih gena. Time su se i u nas stekli uslovi za rad na opisivanju i vrednovanju samoniklih i gajenih lekovitih biljaka, zaštiti i očuvanju velikog genetičkog potencijala i divergentnosti lekovitih biljaka Srbije kao nacionalne i svetske baštine – kaže dr Slavica Jelačić.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.