Glavni tiazid je bendroflumetazid. Ostali su hidrohlorotiazid i ciklopentiazid, ali i niz drugih srodnih supstanci. Lekovi sličnog delovanja su hlotalidon, indapamid, zipamid i metolazon.

Ova grupa lekova pripada diureticima srednje jačine. Oni smanjuju aktivnu reapsorpciju jona natrijuma i pratećeg jona hlora vezivanjem za elektroneutralni Na/Cl kotransportni sistem i na taj način blokiraju njegovo funkcionisanje. Oni ne deluju na prošireni ushodni deo Henleove petlje. Prouzrokuju, takođe, i značajan gubitak kalijuma; izlučivanje mokraćne kiseline i jona kalcijuma je smanjena, dok je izlučivanje jona magnezijuma povećano. Može se javiti hipohloremička alkaloza. Tiazidi imaju paradoksalno delovanje kod dijabetes insipidusa, gde smanjuju volumen izlučene mikraće. Tiazidi imaju i ekstrarenalna dejstva – prouzrokuju vazodilataciju i mogu prouzrokovati hiperglikemiju.

Tiazidi i srodni lekovi primenjuju se oralnim putem i dobro se resorbuju iz gastroinestinalnog trakta. Svi se izlučuju putem bubrega, uglavnom tubularnom sekrecijom. Oni povećavaju nivo mokraćne kiseline u plazmi, pošto stupaju u kompeticiju sa mokraćnom kiselinom za isti tubularni mehanizam sekrecije.

Ovi diuretici se primenjuju kod: hipertenzije; blage srčane insuficijencije; izraženih refrakternih edema; u prevenciji kalkuloze kod idiopatske kalciurije i nefrogenog dijabetes insipidusa. Kada se koriste u lečenju hipertenzije, početni pad krvnog pritiska nastaje usled smanjenja volumena cirkulišuće tečnosti izazvanog povećanom diurezom, a kasnije antihipertenzivni efekt nastaje verovatno usled njihovog direktnog delovanja na krvne sudove.

Neželjena dejstva koja ostavljaju teže posledice retko se javljaju. Glavni neželjeni efekti tiazida nastaju usled njihovog dejstva na bubrege; među njima, najvažniji je gubitak kalijuma. Od ostalih, pomenućemo metaboličku alkalozu i hiperurikemiju (sa mogućim nastankom gihta). Neželjeni efekti koji nisu u vezi sa glavnim renalnim dejstvima tiazida su hiperglikemija, povišenje holesterola u plazmi, impotencija, reakcije preosetljivosti (ospa na koži, krvne diskrazije, vrlo retrko pankreatitis i akutni edem pluća). Kod bolesnika sa insuficijencijom jetre, tiazidi mogu izazvati hepatičnu encefalopatiju. Hiponatremija je redak neželjeni efekt, ali može imati teže posledice.

Hidrohlorotiazid je stari lek, biciklični sulfonamidni diuretik. Jedan je od najznačajnijih diuretika. On je umereni diuretik i dovodi do izlučivanja 5-10% filtriranog natrijuma. Inhibirajući reapsorpciju natrijuma u distalnim bubrežnim tubulima hidrohlorotiazid povećava izlučivanje natrijuma i vode. Takođe ubrzava protok tubularne tečnosti sa elektrolitima distalno do mesta izlučivanja vodonika i kalijuma. Zbog smanjenja plazmatskog volumena povećava se izlučivanje aldosterona što povećava reapsorpciju natrijuma i gubitak kalijuma i vodonika. Posle peroralne primene hidrohlorotiazida, diureza nastupa unutar 2 sata, dostiže maksimum nakon 4 sata i traje oko 6 do 12 sati.

On se retko koristi samostalno, ali se zato vrlo često kombinuje sa brojnim antihipertenzivnim lekovima kao što su ACE inhibitori, ATII inhibitori, beta-blokatori, a koristi se i u kombinaciji sa diureticima koji štede kalijum (amilorid, triamteren).

Najčešće moguće nuspojave hidrohlorotiazida jesu slabost, hipotenzija, neravnoteža elektrolita, hipokalijemija, hiperglikemija, hiperurikemija, impotencija, pankreatitis, vrtoglavica, insuficijencija bubrega, intersticijalni nefritis, eritema multiforme, mišićni spazam  .

Indapamid je sulfonamid sa indolskim prstenom, a farmakološki je sličan tiazidskim diureticima. On blokira reapsorpciju natrijumovih jona u distalnom tubulu. Time povećava lučenje urina sa povećanim izbacivanjem natrijum hlorida, a u manjoj meri izbacuje i kalijumove i magnezijumove jone. Osim toga indapamid ima i dodatno dejstvo – on deluje vazodilatacijski i smanjuje periferni otpor. To se ostvaruje smanjenjem osetljivosti krvnih sudova na nadražaje noradrenalinom. Zbog smanjenja volumena krvi i širenja krvnih sudova on ima dobar antihipertenzivni efekat.

Koristi se u slučajevima blage hipertenzije. Vrlo je potentan i dnevna doza iznosi 2,5 mg. Dolazi u obliku dražeja, tableta, tableta sa produženim delovanjem.

U slučajevima oštećenja jetre može doći do opasne hepatične encefalopatije. Ukoliko do nje dođe, tada treba hitno prekinuti sa uzimanjem indapamida. Takođe, može se javiti hipokalijemija. Za razliku od drugih diuretika indapamid ne utiče puno na nivo insulina, glukoze i masnoća u krvi.

Moguće nuspojave su glavobolja, vrtoglavica, ortostatska hipotenzija, palpitacija, umor, opstipacija, hipokalijemija, promena tolerancije prema glukozi, fotodermatitis, slabljenje bubrežne funkcije.