Genetičari na osnovu naslednih faktora mogli bi proceniti od prilike dužinu života kod srodnika koji imaju iste gene, medjutim zbog različite životne sredine, okoline, drugačiji tempo života, faktori rizika, razni stresovi onemogućuju odredjivanje životnog veka koji ne zavisi samo od genetike.Po raznim istraživanjima došli su do zaključka da dužina života zavisi svega 25% od genetike a od faktora sredine 75%.Ako se gleda kroz istoriju u primitivnim društvima, geni su isto imali mali uticaj već se najviše umiralo od raznih bolesti, nemaštine, bez lekova, loše ishrane.Industrijskom revolucijom i otkrićem antibiotika, redovne i adekvatne ishrane, higijena stanovanja i lična higijena produžuje životni vek čovečanstva.Ne utiče direktno, i ne menja genetički zapis koji smo nasledili od svojih roditelja i predajemo svojoj deci.Ispoljavanje genetičke informacije zavisi od hemijskih modifikacija naših gena, kao što je dodavanje i uklanjanje metil grupa.To bi značilo da geni mogu biti isključeni ili uključeni što zavisi od metilizacije.Sama genetička informacija se ne menja već samo ispoljavanje.Metilacija nekih gena može biti prva oznaka za ozbiljno oboljenje (kancer) nadovežući mutaciju, promenu strukture samih gena.U stresu se pojačano luče glukokortikoidni hormoni kao neuromodulatori i utiče psihičko stanje.Mi u svakoj ćeliji imamo receptore za ove hormone, i tako da ti hormoni stresa preko epigenetičkih modifikacija gena menjaju njihovo ispoljavanje.Efekat ovih hormona se ispoljava u ćelijama imunskog sistema.Ovaj sistem nas štiti od infektivnih, onkoloških bolesti.Epigenetički obrazac može da se prenese kroz više generacija.Razvojem genetičkih studija dokazano da pojedine gene imaju značajan efekat na dužinu života.U različitim etničkim grupama kod većine stogodišnjaka pronadjena ista varijanta gena FOXO3.Produkt ovog gena reguliše isključivanje i uključivanje drugih gena odgovorni za programiranu ćelijsku smrt.Slična veza dugovečnosti odredjene genetske varijante pokazana je za gene odgovorne za imunski odgovor, metabolizam holsterola, šećera u krvi.Interesantan podatak je da žene prosečno duže žive čak 10% više od muškaraca.Kada analiziramo gene iz telesnih ćelija muškarca vidi se da molekuli DNK pretrpeli četiti puta više oštećenja nego žene.Ta razlika se objašnjava da kod žene postoji znatna veća količina dva enzima Mn superoksid disputaze i glutation peroksidaze, koji deluje štitući DNK od štetnog efekta slobodnih radikala.U bogatim zemljama živi se duže jer imaju veće mogućnosti za bolju zdravstvenu zaštitu, adekvatnu ishranu, i borba protiv nemoći.
