Šta odgovoriti devojčici od četiri godine kada vam postavi ovakvo pitanje.Mama, jesam li lepa?
Izmedju druge i treće godine, deca počinju da pokazuju šta im se svidja a šta ne, što u vezi hrane, što u vezi toga šta nose, koje igre vole, itd. Ovo je sasvim normalna faza razvoja deteta, a mi mu možemo pomoći tako što ćemo mu ponuditi izbor koji će prijati i njemu i nama. Nažalost, dešava se da deca pokažu naklonost ka nečemu što se nama ne dopada, i tu stvari postaju komplikovane.
Savet je da, kada su u pitanju bezbednost i moralni principi, tu postavite jasne granice i držite se toga. A kada je u pitanju stvar ukusa, na primer šta će dete nositi, onda je bolje njemu prepustiti izbor.
Pojedini roditelji izjavili su da su, npr. dozvoljavali deci da odu u pidžamama u vrtić i da su deca sama tražila da se vrate kući i presvuku nakon što bi videla da su sva ostala deca propisno obučena. To je vrlo bitna lekcija jer se nekako čini da, čim iz interakcije izostane faktor sile, deca manje prostestuju na zahtev roditelja. Naravno, to nije uvek slučaj ali, kao generalno pravilo, što više deci dopuštamo da budu samostalna, to će kasnije donositi pametnije odluke.
Devojčiče su mnogo više nego dečaci izložene porukama o izgledu, lepoti, svom telu. Roditelji malo šta mogu da učine po tom pitanju, osim da se potrude da detetu ograniče pristup sadržajima koji promovišu površne aspekte ženstvenosti. Najbolje je sopstvenim primerom pokazati kako na zdrav način posmatrati sebe. U svakom slučaju, nemojte izbegavati pitanje (time ćete zanemariti dete), niti praviti veliku stvar od toga. Ako je vašoj ćerki neprijatno da nosi kratke rukave na 40 stepeni jer se ne oseća dobro u pogledu sebe, pitajte je zašto se tako oseća. Pokušajte da se stavite na njeno mesto i razumete je. Ako je u pitanju samo dečiji inat, pustite je da nosi duge rukave. Kasnije će joj verovatno postati vruće i tada joj bez pridikovanja možete pomoći da se presvuče. Medjutim, ako je devojčici neprijatno zbog izgleda, dajte joj kompliment kojim nećete direktno reći da je lepa, već nešto poput “Ja vidim dve savršeno normalne ruke sa čistom i nežnom kožom, koje obožavam da mazim i golicam”.
Nakon toga, upitajte je šta zaista misli o svojim rukama i zašto joj je toliko neprijatno. Iznenadili biste se odgovorima, a ponekad se može desiti da dete ni samo ne zna zašto je toliko nesigurno u sebe. Šta god bio slučaj, uverite je u suprotno, i to ne pohvalama već potvrdjivanjem toga kako je vi vidite. I potrudite se da saznate otkud joj takva ideja. Da li su to njeni prijatelji, televizija, časopisi?
Porazgovarajte o tome na koji način su žene prikazane u medijima i da li svaka žena izgleda tako. Ako ne, zašto ne? Objasnite joj da realnost nema veze sa onim što se prikazuje u medijima. Ukažite joj na to da kako osoba izgleda nije ni od približnog značaja kao to kako tretira ljude oko sebe.
I poslednje, potrudite se da kod deteta stvorite zdrave navike u vezi ishrane i vežbanja tokom igre. Ali ne pravite veliku stvar oko toga. Neka jednostavno postane deo svakodnevne rutine, ono što dete inače čini.
