Zašto su šetnje obavezne?

0
86

zasto_su_setnje_obavezneKoliko ste puta i od koga sve čuli da bi bilo dobro da pošetate, a kad ste to zaista i učinili? Mnogo je razloga zašto šetnja mora biti sastavni deo svakodnevice, a motivaciju morate naći sami. Ipak, evo nekoliko podsticaja da steknete zdraviji način živeljenja ukoliko vam do sada nije bio svojstven.

Šetnja je jednostavna i besplatna

Ne zahteva posebnu opremu, podlogu, priliku, čak ni društvo. Vozačima se sugeriše da nađu parking mesto podalje od firme kao i da neke obaveze obavljaju pešačeći, a ne premeštajući vozilo sa jednog parkinga na drugi. Poslovne pauze, čak i kad su kraće od deset minuta, potrebno je iskoristiti u hodanju.

Hodanje koristi srcu

Kad se tokom dana pešaći samo pola sata već ste znatno pomogli radu srca. Obimno naučno istraživanje pokazalo je da žene koje hodaju oštro, brzinom od 6,4 kilometra na sat, pa tako bar tri sata nedeljno, imaju jednake koristi po srce kao i one koje naporno vežbaju sat ipo nedeljno. Obe grupe ispitanica su imale između 30 i 40 odsto manji rizik od srčanih obolenja u odnosu na njihove fizički neaktivne vršnjakinje.

Smanjuje rizik od nekih tumora

Ne samo šetnja, već i druge umerene fizičke aktivnosti, snižavaju rizik od raka. Stručne studije pokazju da one žene koje vežbaju posle menopauze imaju za 30 odsto manji rizik od razvoja raka dojke. One koje su bile aktivne tokom celog života imaju taj rizik za 42 odsto manje od onih koje su preferirale statični način življenja. Takođe, rekreacija donosi 40 procenata manje rizika od raka debelog creva.

Podizanje imuniteta

Ako ste potpuno fizički neaktivni povećava se rizik od bakterijskih i virusnih infekcija, ali i preterano fizičko aktiviranje šteti imunitetu. Optimalna je umerena fizička aktivnost poput šetnje ili brzog hodanja. U jednom istraživanju 50 ljudi su podeljeni u dve grupe, prva je hodala brzo 45 minuta dnevno, druga je bila bez ikakvih fizičkih aktivnosti. Prva grupa je imala upola manje prehlada od kruge, kontrolne grupe, ali su oni prvi imali i bolju krvnu sliku jer su imali više ćelija koje ubijaju viruse i bakterije.

Pomaže psihi i mozgu

Nije još razjašnjena veza fizičke koncicije sa mentalnom bistrinom. Ali, zna se da fizička aktivnost podiže raspoloženje, tako da doktori preporučuju posebno kod depresivnih stanja redovne šetnje. One su savršene i za ublažavanje stresa. Umerena fiskulturna aktivnost delotvornija je od one jačeg intenziteta. Čak samo jedna dobra šetnja smanjuje napetost jednako kao tableta za smirenje, a deluje duže od medikamenta. Uz sve to, fizički aktivne ličnosti imaju manji rizik od povreda.

POSTAVI ODGOVOR