U naslednim nizovima su zapisani svi zadaci koje bi ćelije trebalo da obave, sklonosti, talenti i drugo što određuje individualnost neke osobe. Ipak, najvažnije su bolesti koje ti činioci izazivaju.
Geni se nasleđuju po određenim pravilima. Roditelji koji imaju tamnosmeđe ili crne oči neće nikada dobiti potomka sa plavim očima, dok osobe smeđih očiju mogu da dobiju plavooku ili zelenooku bebu. Šta se nasleđuje od oca? Osim znanja, imanja i bogatstva moguće je da „porodični brend” budu i velike uši, jer se one najčešće nasleđuju po muškoj liniji. Ipak, majke mnogo više utiču na nasledne osobine potomaka. Prenose na sinove gen ćelavosti, koji obično imaju i njihovi ujaci…
Postoji grupa naslednih bolesti za čije ispoljavanje je potreban i neki spoljašnji činilac kao što su šećerna bolest tip 1, Alchajmerova bolest i neke druge neurodegenerativne bolesti, ali i različite vrste karcinoma, pojedine mentalne bolesti, depresija, postporođajna depresija i bipolarni poremećaj. Pojedine bolesti nasleđuju se uglavnom od majke. Muška deca od majke dobijaju gen za hemofiliju. Sa majke na potomstvo često se prenosi migrena i sklonost ka gojaznosti, kao i reumatski artritis, Alchajmerova bolest, srčana oboljenja, kratkovidost, astigmatizam.
U nasledne sklonosti ka obolevanju ubraja se i takozvana atopijska konstitucija koja je odgovorna za alergiju, polensku kijavicu, astmu. Posebno je važna nasledna slabost vezivnog tkiva krvnih sudova koja je uzrok nastanka aneurizmi aorte ili moždanih krvnih sudova i njihovog prskanja.
