Čovek svoje aktivnosti produžuje u toku svakog dana, stime što skraćuje vreme spavanja.To značajno utiče na zdravlje u fizičkom i psihičkom pogledu nastaju promene u metabolizmu, lučenju hormona.Treba spominjati većeg lučenja Kortizola što je uvodni deo za oboljenje šećerne bolesti, značajno je i lučenje tireoidnih hormona što manifestuje padom imuniteta, stim smo više podložni raznim infekcijama.Ljudi koji malo spavaju povećava se razina Adrenalina što dovodi do oštećenja kardiovaskularnih oboljenja.
Spavanje je fiziološka potreba svakog čoveka, ali to je individualno, ne može se meriti satima u jedan kalup, jer nekima je potrebno mnogo više sati spavanja, a nekima je nešto manje.Ako posmatramo bebice, oni provode veći deo spavajući od svojih aktivnosti.Kada kreću u školu već se vreme spavanja skraćuje.U adolescentno doba nastaje blagi porast u spavanju. Dok u doba gerijatrije spavanje se znatno smanjuje.Svaka osoba individualno treba da proceni svoje sposobnosti za spavanjem, da bi mogao normalno da funkcioniše i da ne ide na štetu svog zdravstvenog stanja.
