Dotična sajber (cyber) psihologija je jedna potpuno nova oblast psihologije za koju još uvek nismo sigurni gde joj je početak a gde kraj, šta sve obuhvata a šta ne i kako je uklopiti u standardne okvire i oblasti psihologije (klinička, kognitivna, socijalna, primenjena, industrijska itd). Istina je da ona prožima sve ove grane – isto tako ona čini i jedinstvenu celinu karakterisanu skupom svih ponašanja i interakcija koje se odvijaju ili u virtualnom – sajberprostoru ili kroz naše interakcije sa tehnologijama.
Interakcije koje gledamo su one izmedju ljudi (naročito postale aktuelne sada sa društvenim mrežama, mada su meni i IRC i forumi imali svoju čar..), kao i one izmedju ljudi i kompjuterskog interfejsa, posebno značajne dizajnerima i developerima kojima je nekada teško da pojme da oni nisu merilo usability-ja sajta već korisnici kojima je sajt namenjen.
Engleskim jezikom rečeno imamo dve velike oblasti – human computer interaction i computer based communication. Neki autori će sajberpsihologiju poistovetiti sa jednom ili drugom oblašću, ali još uvek je sve tu nedovoljno definisano pa ćete naći različita vidjenja situacije. Generalno, deo vezan za kompjuterski posredovane komunikacije spada u domen socijalne psihologije i najbliži je psihologiji medija; deo vezan za human computer interaction nalazi se primarno u domenu kognitivne psihologije.
Neki je poistovećuju sa psihologijom Interneta, medjutim u pitanju je šira oblast od toga. Dok psihologija Interneta podrazumeva ono što se dešava online, sajberpsihologija ima potencijal da obuhvati sve interakcije čovek tehnologija koje nisu neminovno online, kao i ceo dodatni niz oblasti koje se graniče sa naučnom fantastikom kao što su virtuelna realnost (VR) posebno VR terapija koja sve više ulazi u fokus u kliničkoj psihologiji, način na koji interreagujemo sa tehnologijama van Interneta, veštačku inteligenciju i danas sutra naše potencijalne odnose sa njima (nešto poput robota Isaka Asimova 🙂 ).
Kako postati “sajberpsiholog”?
Oblast je toliko nova da postoji vrlo ograničen broj ljudi na svetu koji se njome trenutno bavi. Sa jedne strane to je sjajno pošto postoji ogroman potencijal za istraživanje, sa druge je problematično jer nema teorijskog okvira za koji se možete pouzdano uhvatiti već ih za sada testiramo u virtuelnom okruženju, pomalo lutamo u mraku i dešava nam se da protraćimo vreme na istraživanje koje ne da neke relevantne rezultate. Trenutno postoje samo dva programa koja se bave baš Sajberpsihologijom jedan na Dun Laoghare Institutu u Irskoj i drugi na Notingham Trent Univerzitetu u Engleskoj ,obadva su master programa, a verujem da će se u dogledno vreme pojaviti i doktorski programi. Na ostalim univerzitetima se istraživanja iz ovih oblasti uglavnom rade u okviru istraživačkih grupa.
Evo jednog promotivnog klipa uradjenog za program u Irskoj, gde se takodje daje mali pregled toga šta je Sajberpsihologija i kako se primenjuju znanja iz ove oblasti.
Ja se trenutno bavim istraživanjima u oblasti socijalne psihologije i kompjuterski posredovanih komunikacija, a vezano za razlike u karakteristikama ličnosti i socijalno psiholoških preferenci ljudi koji redovno koriste Fejsbuk i onih koji ne koriste uopšte. Ko su ljudi koji ne koriste svimanamdragi Fejs, zašto ga ne koriste, ako su prestali zašto su prestali,da li postoje neke osobine ličnosti koje će odrediti da li je neko skloniji da koristi društvene mreže od nekog drugog..?
Paralelno radimo na razvoju nekih novih teorijskih konstrukta narcizma u svetlu činjenice da je online narcizam sve prisutniji i pravljenju testova i skala koji bi taj novi narcizam merili. I sve vreme ja radim na tim teorijskim konstruktima same sajberpsihologije.. koristeći sva znanja i praktična iskustva koje imam da bih pokušala da sklopim mozaik ove interdisciplinarne oblasti..
Uz istraživački deo, zanima me i praksa u delu vezanom za uticaj tehnologija na decu i mlade i preteranog korišćenja Interneta. Trenutno sam u procesu dobijanja sertifikata za Psihologiju ponašanja na webu i Internet zavisnost, a razmatram i još neke neuobičajene pravce i terapije.
Toliko o sajberpsihologiji mada bih o detaljima mogla do sutra imajući u vidu količinu entuzijazma koji za ovu tematiku imam. A u narednoj godini blogovanja ono što ću sebi poželeti je eventualno prazniji draft folder u kome svoj blog život čekaju teme poput : psihološko testiranje za posao, kako se boriti sa tremom, reality show fenomen, tekst o neurolingvističkom programiranju (NLP), neverbalna komunikacija, subliminalni marketing, onlajn aktivizam itd itd.. 🙂
