Infarkti sve češći

0
220

infarktProsečan građanin Srbije živi pod stresom, u oblaku duvanskog dima i najverovatnije će umreti od neke kardiovaskularne bolesti.
Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije 12 kutija različitih lekova, najviše za srce, poremećaje metabolizma i živce. Ima povišen krvni pritisak, višak kilograma i manjak zdravih zuba. Živi pod stresom, u oblaku duvanskog dima, ponekad se „dohvati“ alkohola, i najverovatnije će umreti od neke kardiovaskularne bolesti.

Baš tako je, prema poslednjim podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 2009. godine život okončao 56.951 od ukupno 104.000 umrlih. Srce je za godinu dana „izdalo“ 25.740 muškaraca i 31.211 žena. Od bolesti srca i krvnih sudova češće umiru žene (54,8 odsto). Infarkt je pokosio 6.957 osoba.

„Od 2002. do 2009. godine stope umiranja od bolesti srca i krvnih sudova porasle su kod žena za pet, a kod muškaraca za 0,2 odsto“, rečeno je „Novostima“ u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“. „U istom periodu stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su za 51,3 odsto, od ishemijskih bolesti srca (srčana slabost) za 8,7 odsto, a od cerebrovaskularnih bolesti za 0,9 odsto.“

Iako se porast umiranja od kardiovaskularnih bolesti delimično objašnjava i boljim „dešifrovanjem“ uzroka smrti, činjenica je da sve više bolujemo i umiremo od srca. Samo za prva tri meseca ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, izdato je čak 700.000 kutija lekova za kardiovaskularne bolesti više nego u istom periodu lane.

Dr Nevena Dimitrijević, lekar u Domu zdravlja „Voždovac“, kaže da se primećuje da je lane bilo više srčanih udara nego ranije, a pacijenti koji su preživeli bar godinu dana, mada često i doživotno, moraju da budu pod terapijom.

„U Kliničkom centru Srbije prošle godine lečeno je čak 1.898 pacijenata sa infarktom“, kaže za „Novosti“ profesor dr Milan Nedeljković, interventni kardiolog i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju. „To je čak 898 više nego godinu ranije.“

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS je, prema podacima Instituta „Batut“ u Srbiji 2009. godine bio uzrok 54,2 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca.
Izvor:Mondo

Maligne bolesti u Srbiji su i dalje „u zaletu“. One su, posle kardiovaskularnih bolesti, najčešći uzrok umiranja. Svake godine dijagnostikuje se približno 33.000 novih slučajeva malignih bolesti, a oko 21.000 ljudi umre od raka.

Prema podacima „Batuta“, muškarci su najviše obolevali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa.

„Maligni tumori pluća i bronhija vodeća su maligna lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno, četvrti po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom raka“, rečeno je „Novostima“ u Institutu za javno zdravlje Srbije.

Godišnje od raka bronhija i pluća u proseku oboli 5.200, a umre 4.600 osoba oba pola.

Rak dojke najčešći je maligni tumor kod žena. Najviše stope obolevanja evidentirane su u uzrastu posle 45. godine, a smrtnosti posle 55. godine života. U Srbiji od malignih tumora dojke, u proseku, godišnje oboli 3.500 žena i umre 1.600.

Tumori debelog creva i rektuma druga su po učestalosti lokalizacija raka kod muškaraca. Od malignih tumora debelog creva i rektuma u proseku svake godine oboli više od 3.700 ljudi i umre 2.600.

Dijagnoza raka grlića materice godišnje se postavi kod približno 1.300 žena, dok više od 500 žena umre od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Od raka prostate u Srbiji godišnje približno oboli 1.500 i umre 800 muškaraca.

„Prema učestalosti oboljevanja ne razlikujemo se od najrazvijenijih evropskih zemalja“, kaže profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka. „Kod nas se broj obolelih povećava za 1,3 odsto godišnje, a u zemljama EU za od jedan do dva odsto. Ali, kada govorimo o mortalitetu pre, nažalost, možemo da se poredimo sa Azijom, pa čak i Afrikom, nego sa EU. Kod nas smrtnost od različitih vrsta karcinoma godišnje raste za 2,7 odsto, a u zapadnoj Evropi već deceniju i po opada za jedan odsto godišnje!“

I dijabetes je među najčešćim hroničnim nezaraznim oboljenjima kod nas. Od njega boluje približno 600.000 osoba ili 8,2 odsto populacije. Broj osoba sa dijabetesom tipa 2 je mnogostruko veći (95 odsto) u odnosu na osobe sa tipom 1. Pri tom, prema procenama struke, najmanje polovina broja osoba sa tipom 2 dijabetesa nema dijagnozu i ne zna ni da boluje od šećerne bolesti.

„Učestalost dijabetesa raste sa godinama starosti, i procenjuje se da je gotovo polovina broja obolelih starija od 65 godina“, kažu u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kod starijih osoba tip 2 dijabetesa otkriva se relativno kasno, kada su već prisutne mnogobrojne kardiovaskularne komplikacije. U Srbiji, kao i u razvijenim zemljama sveta, dijabetes je peti vodeći uzrok smrtnosti i peti uzrok opterećenja bolešću. U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3.000 osoba.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.