Nažalost, postoji i ona druga strana sunca. Dugotrajno izlaganje sunčevim zracima dovodi do pojave raka kože, do starenja kože, supresije imunskog sistema i bolesti oka kao što je katarakta. Zato moramo napraviti balans između rizika koji sobom nose nedovoljno i/ili prekomerno izlaganje suncu. Doktori preporučuju sunčanje između 5 i 30 minuta, dva puta nedeljno – jer za to vreme naš organizam može da sakupi odgovarajuću količinu vitamina D.
Učestalost javljanja raka kože, melanoma i nemelanomskih malignih tumora konstantno raste poslednjih 30 godina u svetu. Procenjeno je da će u ovoj godini od malignog melanoma oboleti oko 54.000 ljudi u Evropi i 130.000 u svetu. Svake godine oko 37.000 ljudi širom planete umre od malignog melanoma, a broj novih slučajeva raste 3-7% svake godine. Nemelanomski maligni tumori kože, bazocelularni i spinocelularni karcinom predstavljaju najčešće tipove karcinoma kod ljudi. A ono što je važno je da rano otkrivanje ovih bolesti dovodi do izlečenja u 95% slučajeva.
Rizične grupe ljudi
Rizik za razvijanje melanoma je najveći kod tri grupe ljudi: kod onih sa svetlom kožom sa puno pega i mladeža koja lako izgori na suncu; kod starijih osoba koje već imaju oslabljeni imunitet i koje su se u toku života dugo izlagale suncu; zatim osobe koje imaju oslabljen imuni sistem bilo zbog neke druge bolesti (transplatacije) ili zbog terapije koju su možda primali.
Ako mislimo da smo pod rizikom i ako želimo da se pregledamo treba da znamo i na šta da obratimo pažnju.
„Lezija je sumnjiva ako je asimetrična, ivice su joj izreckane, nejasne, imaju dve ili više boja i tokom vremena gube ili dobijaju nove boje; sve promene veće od 6 mm su sumnjive i treba da obratimo pažnju i na evoluciju same promene. Dakle promena koja se menja je nešto što će vam prvo probuditi pažnju. Bilo koja promena same lezije je već sumnjiva, u smislu spontanog krvavljenja, svraba, bola, ili pojave ranica – sve je to dovoljan znak da se mladež dodatno pregleda,“ kaže dr Dušan Škiljević.
„Ranije je melanom kod mladih osoba bilo skoro nemoguće naći, on je bio isključivo vezan za osobe starijeg životnog doba. Danas je melanom najčešći posle 40 god života i sve više melanoma se javlja među mladim osobama što je do nedavno bilo skoro nezamislivo. Melanomu, kao tumoru treba dosta godina da se razvije i ako se ta granica pomerila ka mlađem to znači da je izlaganje faktorima rizika bilo u još mlađem dobu. Dakle oni ljudi koji u detinjstvu izgore na suncu imaju daleko veću šansu da razviju melanom kasnije u životu,“ kaže dr Škiljević za B92.
Zaštita od sunca
Genetske faktore nismo u mogućnosti da promenimo. Ali ukoliko izbegavamo faktore rizika koji potiču iz spoljašnje sredine onda značajno smanjujemo mogućnost za razvoj melanoma ali i za pojavu bilo kog drugog štetnog efekta uv radijacije.
„Moramo se štititi od sunca, sedeti u debelom hladu, ako je senka kraća od nas samih treba da pronađemo bolje sklonište. Posebno treba da pazimo ako sedimo u blizini vode, peska čak i ako smo pod suncobranom jer i tad možemo dobiti opekotine zbog refleksije sunca. Sunčevi zraci probijaju oblake tako da možemo izgoreti i po oblačnom danu.
Najbolja zaštita protiv delovanja uv zraka je odeća koja je tkana od gustih materijala, majice sa dugim rukavima, pantalone sa dugim nogavicama, šeširi i kačketi sa širokim obodima kao i naočare sa UV zaštitom,“ kaže dr Ljiljana Medenica.
Odrasli treba da doriste kreme sa zaštitnim faktorom preko 15, a deci se preporučuje faktor preko 30. Neophodno da je da 15 do 30 min. pre nego što izađemo iz kuće krem nanesemo na sve delove tela koji će biti izloženi sunčevim zracima. Nanošenje se ponavlja posle kupanja i brisanja peškirom, zatim ako se bavimo sportom i znojimo se. Antisolarne kremove nanosimo da bismo se zaštitili od delovanja ultraviolentnih zraka, a ne da bismo produžili naš boravak na suncu. Međutim, razlika među faktorima nije linearna. Faktor 15 filtrira 98% posto zraka, a onda taj procenat do dodatne filtracije sa porastom faktora, nije linearan. Na primer faktor 50+ filtrira 99% zraka.
„Faktor preko 15 već pruža popriličnu zaštitu samo što mora da se vodi računa koji se antisolarni krem koristi. Važno je da na etiketi piše da štite i od UVA i od UVB zraka jer se pre faktor zaštite odnosio pre svega na UVB, a UVA je bio mnogo lošije filtriran. UVA zaštita je uvek nešto manja jer je tehnički teže zaštititi od UVA, od njih nećemo izgoreti, ali utiču na proces starenja. Ti zraci prolaze i kroz prozorsko staklo dok UVB ne prolaze. Tako da kada putujete kolima i pocrnite to je od UVA a ne od UVB zraka,“ kaže dr Nikolić za B92.
Solarijumi
Solarijumi su od strane Svetske zdravstvene organizacije proglašeni najvećom kategorijom rizika za pojavu karcinoma kože. Oni su posebno opasni za mlade ljude koji počinju da koriste solarijume pre 30. godine života i zato se rizik za pojavu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma, kod njih povećava za 75%.
Solarijumi čine kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja, koje, iako ne stvara opekotine, još uvek značajno povećava rizik za razvoj raka i izuzetno efikasno izaziva prerano starenje kože.
Većina osoba nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti dalje od opekotina od sunca kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca odgovorni UVB zraci. Praktično, koža preplanula u solarijumu obezbeđuje minimalnu zaštitu od UV radijacije i ispoljava zaštitni efekat antisolarnog krema sa SPF 2 ili 3. Solarijum se ne sme koristiti u svrhu pripreme kože za sunčanje.
Taman ten kao moda
U novije vreme se spominje termin tanoreksija koji se odnosi na potrebu osobe da bude što tamnija. Ova nova bolest se javlja uglavnom kod devojaka koje smatraju da nikad nisu dovoljno crne i zbog toga upadaju u stanje anksioznosti i moraju da se sunčaju da bi zadovoljile tu svoju potrebu.
„Ta zavisnost se može uporediti sa zavisnošću od marihuane ili duvana – znači prilično opasno stanje i u svetu je već krenulo psihijatrijsko lečenje takvih osoba koje imaju potrebu da budu stalno preplanule,“ kaže dr Miloš Nikolić.
Preventivne kampanje su, nažalost, jedini način da se promoviše zdravlje kože i da se smanji sunčanje. Moda tamnog tena stara je ne više od 80 godina. Pre toga tokom čitave istorije ljudske civilazicije bilo je moderno biti bled.
„Kažu da su žene u viktorijanskoj Engleskoj crtale olovkom vene, ako nisu bile dovoljno blede, tako da kao što je ta moda prošla proći će i ova. Treba da se svi zajedno trudimo da promovišemo bled ten prvenstveno iz zdravstvenih razloga,“ kaže dr Škiljević za B92.
Dosta toga se promenilo u poslednjih 20 godina. Taman ten je bio na udaru 60-ih, 70-ih i 80-ih i zbog tadašnje mode sada se razvija melanom. Njemu treba puno godina da nastane i ovo su gresi iz mladosti, posledica maksimalnog izlaganja suncu od pre 15,20 godina.
„Sada se već generalno ljudi manje sunčaju i nemate više onoliko tamnih osoba. Naravno još uvek je taman ten popularan među mladima ali mislim da su stvari krenule u pravom smeru. Dokle ćemo dogurati, videćemo,“ zaključuje dr Škiljević.
Euromelanoma dan se obeležava 16. maja pod sloganom „Spasite svoju kožu“. Besplatni pregledi biće organizovani za građane koji se prijave putem infolinije u 15 gradova Srbije.
Izvor:B92
