Leči i čuva od bolesti
Matični mleč je poslednjih godina ušao u veoma široku primenu, ali većina ljudi još nema dovoljno pravih informacija na koji način ga treba koristiti i koja su sva njegova pozitivna dejstva na ljudsko zdravlje.
Ako zađete po pčelarskim pijacama, primetićete da većina pčelara ima propolis, med, polen, vosak, ali retko koji pčelar ima i matični mleč. Zašto? Zato što savremeni pčelari danas znaju da se izuzetna biološka svojstva mleča ne mogu očuvati van košnice duže od sedamdesetak sati. Mleč razaraju svetlost, visoka temperatura i duže stajanje. Stoga je razumljivo da i njegov opstanak u medu nije siguran i da kupovinom takve mešavine dobijate samo malo vredniju varijantu meda, ali ne i autentičan matični mleč.
Bogatstvo biostimulatorima
Ako se mleč čuva u alkoholu ili zaleđen, ni to nije najsigurniji način, jer se i na taj način gube svi oni najsuptilniji biostimulatori iz njegovog raskošnog sastava. Naravno da je najbolji svež mleč, ali istu vrednost i očuvana biostimulativna svojstva ima samo mleč koji je prošao proces liofilizacije, odnosno postupak u kom se iz njega odstrani voda i tako izoluje suvi deo u kom se nalaze najvredniji sastojci.
Sedamdeset odsto mleča čini voda, a 30 odsto suvi ostatak. U suvom ostatku matičnog mleča nalaze se gotovo svi vitamini, minerali, biostimulatori i hormonske komponente koje su potpuni biološki pandani ljudskim hormonima, zatim gamaglobulini, acetilholin, proteini – sve esencijalne aminokiseline i neesencijalne(29), esencijalne masne kiseline, šećer i još mnogo korisnih biostimulatora. Da bismo sačuvali to bogatstvo iz matičnog mleča, potrebno je da iz njega izvučemo vodu. To se postiže metodom liofilizacije na niskim temperaturama, u vakuumu, posle čega nam ostaje ostaje suva, praškasta, puderasta forma. E takva forma može da potraje i par godina – objašnjava doktorka Mirjana Jovanović, specijalista mikrobiologije i parazitologije i stručni saradnik firme „Protehna“ koja se bavi distribucijom pčelinjih proizvoda.
Ona ističe da tako dobijen matični mleč, spakovan u kapsule ili u šumeće tablete, ima očuvane sve aktivne biosupstance koje imaju višestruku korist za naše zdravlje i ishranu.
Dobar i u menopauzi
Matični mleč reguliše i poboljšava imunitet, cirkulaciju i telesnu energiju, revitalizuje, poboljšava mentalne i regenerativne funkcije organizma i njegovo čišćenje. Prvenstveno deluje u preventivi akutnih i hroničnih bolesti.
Zbog prisustva estrogena, matični mleč može da ublaži i tegobe koje se javljaju u menopauzi: slabost, preznojavanje, promene raspoloženja. Na sličan način redovnim konzumiranjem matičnog mleča mogu se ublažiti tegobe adolescentkinja kod kojih postoji hormonski nesklad u vidu dismenoreje ili izostanka ciklusa. I kod njih će matični mleč neposredno ili posredno poboljšati hormonski balans i bilans – kaže naša sagovornica.
Potrebna dnevna doza
Liofilizovani mleč u obliku šumećih tableta može se kombinovati i sa vitaminom C, gvožđem, cinkom, kalcijumom, selenom, magnezijumom, hromom.
Dnevne količine koje se koriste u preventivne svrhe ne bi trebalo da budu veće od 50 do 60 miligrama liofilizovanog mleča. Međutim, terapijske potrebe za matičnim mlečom idu i do nekoliko stotina miligrama dnevno.
Ja preporučujem dva načina korišćenja, redovno i intenzivno. Redovno, preventivno korišćenje podrazumeva dnevni unos od 10, 20, 30, miligrama. Indikacija za intenzivno davanje matičnog mleča mogu da bude hronične ili subakutne virusne infekcije, neko hronično degenerativno stanje kao što je ateroskleroza, intokcikacija jetre ili, pak, neka početna ciroza ili loše varenje, stanje hroničnog umora, neurološki problemi, stanja posle operacija. Tada se daje više stotina miligrama dnevno jer je potrebno da se pospeši metabolizam, oporavak i da se ojača imunitet. Svaka primena se određuje individualno, kako i nalažu principi apiterapije, medicinske primene pčelinjih proizvoda. Naravno, to treba činiti u dogovoru sa apiterapeutima koji u tome imaju iskustva – naglašava doktorka Jovanović.
Matični mleč kao prvorazredni adaptogen pomaže da održimo dobar balans u organizmu koji je poremećen zbog stresa.
Kada je čovek u stresu, troši veću količinu energije da bi se s tim izborio, a sve ostalo se obustavlja, nema bioregeneracije. Tada se luče veće količine hormona. Kao direktnu štetu iza toga imamo pad imuniteta. Unošenjem matičnog mleča povećavamo jedan životni, antistresni i antioksidativni kapacitet – zaključila je doktorka Jovanović.
